Духовна радост у манастиру Косијерево

Његово Преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки г. Јоаникије служио је 10. августа 2018. године, на празник Светих апостола и ђакона Прохора, Никанора, Тимона и Пармена, свету архијерејску Литургију у манастиру Косијерево у Петровићима код Никшића.

Саслуживало је више свештеника и свештеномонаха Митрополије црногорско-приморске и Епархије будимљанско-никшићке, а у молитвеном сабрању учествовали су и бројни верници. Пре богослужења Владика је у првине монашког образа обукао искушеника косијеревске обитељи брата Милана, коме је дао монашко име Андреј. Током свете Литургије,епископ Јоаникије је унапредио јероманаха Арсенија, игумана косијеревске светиње, у чин архимандрита.

Владика је пригодним словом оцу Арсенију честитао произвођење у највиши степен монашког чина, који је још већа и одговорнија служба. На указаној части и поверењу Његовом Преосвештенству захвалио је архимандрит Арсеније. Речима архипастирске беседе обратио се Владика будимљанско-никшићки, говорећи о древној немањићкој задужбини манастиру Косијереву који је кроз векове сабирао народ, крепио га и снажио у најтежим временима наше мукоторпне историје.

-Остало је забиљежено да су косијеревски калуђери кроз сва времена достојно носили свој крст, бреме своје службе и свог народа и да Турци, иако су понекад пљачкали и вршили насиља, никада нијесу порушили манастир Косијерево. Огријало је сунце ову светињу у она времена када су донесене мошти Светог Арсенија из Бјелопавлића у манастир Косијерево на Требишњици. Тиме је честити краљ Никола хтио да охрабри своје Херцеговце и награди овај дио ослобођене Херцеговине за велике жртве које су дали за слободу. Тада су Црногорци и Херцеговци дисали једним духом и није била постојала подјела Србин, Црногорац – то су нова, несрећна времена донијела, а са том подјелом и велику срамоту, која нам се догађа из дана у дан, рекао је Владика.

-Ипак, забиљежено је да се у манастиру Косијереву приликом доласка светих моштију Светог Арсенија, наследника Светог Саве, сабрала цијела Херцеговина и Црна Гора и да таквог славља није било од Косова. Наступила су тешка времена Аустроугарске окупације и били су паметни наши преци, знали су колико су Швабе кивне овој светињи, јер је она брисала границу коју су они жељели да утврде, па су на вријеме склонили мошти Светог Арсенија и понијели их преко Бањана и Никшића у манастир Острог, гдје су почивале током окупације, а у то вријеме тамо су почивале и мошти Светог краља Стефана Првовјенчаног. У Острошкој светињи сабрале су се тада многе светиње да кријепе наш народ у најтежим временима, која су била гора од турских. Први који су светињу оскрнавили и порушили били су браћа хришћани, западни католици, како кажу, цивилизвана и културна Европа и Беч. Они порушише нашу светињу, па је калуђер, који се једини затекао да чува светињу, Герасим Вујовић рекао да то нијесу хришћани, него јуде и сатане кад могу да руше светињу Божју, светињу овог народа, беседио је Преосвећени Епископ Јоаникије.

-Та времена су прошла, али, убрзо су наступила нова тешка времена. Тек што се обновио манастир Косијерево, услиједише нова страдања светиње. Страдање удари по самом тијелу, по самом животу манастира. Несрећни наши комунисти, несрећни изроди овог народа, било је међу њима патриота, али сваки онај ко је дигао руку на свештеника, а било је таквих много, побише косијеревске и добрићевске калуђере све до једног: Теофана Беатовића, Дамјана Томића, Арсенија Кнежевића, Тимотеја Ковача, јеромонаха манастира Добрићева, свештеника Риста Јарамаза, Васа Поповића Вучедолског и многе угледне људе, за те злочинце кажемо да су били изроди. Свако ко је дигао руку на брата и посебно на свештеника, на духовно лице био је изрод и остао изрод, поручио је Његово Преосвештенство и закључио:

-Треба да будемо захвални косијеревским калуђерима који су остали вјерни Христу до своје кончине и свештеницима овог краја, који су своју вјеру запечатили мученичком крвљу. Из те жртве обнавља се косијеревска светиња молитвама Светих свештеномученика и новомученика који нас грију и охрабрују са Неба, снаже и подстичу да ову светињу, која нас је вјековима чувала и духовно кријепила, обнављамо. Данас имамо ту радост да смо добили новог архимандрита ове свете обитељи оца Арсенија, игумана и новог монаха оца Андреја. Нека буде са Божјим благословом, нека ова светиња цвјета и у потпуности обнови, рекао је Владика будимљанско-никшићки г. Јоаникије.