Нико нема право да гази по крви светих мученика

,,Нико нема право да гази по крви светих мученика и да се одриче онога што је крвљу плаћено“ поручио владика Теодосије са славе у манастиру Бањска

У задужбини Светог краља Милутина, манастиру Бањска, смештеном у истоименом селу на северу Косова и Метохије, литургијским сабрањем је прослављена летња слава, празник Преноса моштију Св.архиђакона Стефана.

У присуству великог броја верника Свету Архијерејску Литургију је служио владика Теодосије уз саслужење двадесет свештенослужитеља из рашко-призренске и црногорско-приморске епархије.

Слави је присуствовало и сестринство манастира Грачанице и Успења Пресвете Богородице из Ђаковице са игуманијама Стефанидом и Теоктистом. У име Канцеларије за Косово и Метохију слави је присуствовао г.Душан Јововић.

У празничној беседи владика Теодосије је казао да је Краљ Милутин, ктитор манастира Бањске, цркву наменио себи за гробно место, али и да се у њој окупља живи народ у молитви према Богу, а не да буде музеј и споменик. Владика је навео да се манастир и монаштво обнавља силом Божјом, али и добротом свих коју су дали свој прилог, којима је и данас исказао своју захвалност:

- На првом месту волео бих да истакнем Канцеларију за Косово и Метохију, чији представник је овде господин Душан Јововић, Владу Републике Србије, и хтео бих да истакнем и лични прилог нашег председника господина Александра Вучића, који је посетио ову обитељ и који је сам зажелео да се ова света обитељ обнови. И многи су други овде дали свој прилог и домаћи и страни и Бог само зна њихова имена. Хвала и нашем председнику што се сетио наших светиња, не само овде него и на другом месту, али овде са овог места хоћу да кажем, не хвала му за речи које учућује ових дана Србима и нашој цркви на Косову и Метохији. То нису речи наде, то нису речи хришћанина, оне нису достојне онога који је на челу овога народа.

Постављајући питање „Зашто плашити мало стадо, ако нам Господ даје силу и храбри нас?“, владика је подсетио да се „у најтеже време обнављамо и не само овде у Бањској, него и у Призрену и у Девичу и у Архангелима и у Ђаковици“:

- Свуда се обнављамо и није битно колико нас има данас, битно је ко смо ми и шта представљамо ми данас на овом простору. То је за нас хришћане најбитније. Није сила и моћ од људи овога света, сила је Божја и Бог може да учини оно што људи не могу да учине и зато тешко нам је кад чујемо ,, Кога има у Ђаковици? Да ли би ми живели данас у Ђаковици?” Па, живимо, ево, ту је игуманија, ту су сестре! У Ђаковици се служи света литургија, зар то није довољно у овом времену?- запитао се владика рашко – призренски, и додао да ће ,,Господ од тог малог семена учинити да се умножимо, онолико колика је његова воља.“

Нагласивши да ми не можемо да меримо „шта је пред Богом велико и бројно, а шта је мало и да немамо право да то чинимо“, владика Теодосије је подсетио да је народ живео на овим просторима и пет стотина година издржао под турским јармом.

- У 18. и 19. веку многу су се полакомили, многи посустали, а многи су променили своју веру и потурчили се. Али, има оних који нису и захваљујући онима који нису, ево ми данас постојимо на овим просторима. Исто, у наше време, има оних који су спремни да опстају у својој вери, на овом страшном месту, и неће се турчити ради бољег живота, ради оног привременог. Ко је год ревново за привремено, изгубио је и овоземаљско и ононебеско. То је порука нама Србима који данас у немогућим условима постојимо и служимо и Богу и своме роду -казао је владика.

- Уместо да будемо благодарни Богу, уместо да одамо сву част људима који данас живе на овим просторима, ми их плашимо и чинимо да и оно мало што је остало нестане са ових простора. Није то добро, то није од Бога. Зато морамо да будемо јаки и свесни, да знамо да је много тога парадоксално у Цркви Христовој. Оно што је пред људима велико, часно и значајно, пред Богом није. Оно што људи презиру то је Господ узео да на том крајугаоном камену подигне Цркву своју и да опстанемо, да сачувамо своју веру, да сачувамо своје име, да сачувамо сву ону част и жртву наших предака, који нису марили и нису из интереса било каквог, привременог, жртвовали оно што се не сме жртвовати и зато смо опстали- нагласио је владика.

Он је подсетио и да је на Косову Свети Кнез Лазар успоставио Завет са Богом, као што је Аврам у Старом Завету успоставио завет са Господом,

- Крвљу својом и свих јунака и оног што је највредније било тада, Свети Кнез Лазар је успоставио Завет и верност Богу. И ми који смо тога рода и тог имена треба да сачувамо тај Завет. Нико нема право да гази по крви светих мученика,а ова земља је натопљена крвљу и да се одричемо онога што је крвљу плаћено. Ако неко отима то је друго, али не смемо ми добровољно да предајемо и поклањамо и да се одричемо од онога што нисмо ми стекли, него што смо примили на поверење да чувамо, да живимо и да уживамо и да предамо будућим генерацијама- нагласио је владика Теодосије.

Подсетивши да је Свети првомученик Стефан први принео жртву, себе у Господу, а онда и многи после њега, владика је поменио и свету новомученицу Босиљу Пасјанку, која није жалила своју младост и која је са 17 година страдала, само зато што није хтела да се потурчи:

- Она је пострадала, али њен спомен до данас стоји и људи одлазе у цркву на њен гроб и ту се храбре добијају снагу да и они буду оно што је Света Босиљка била. И мученици Василије и Григорије Пећки и новији мученици Стефан Метохијски и Харитон, зашто су они страдали? Могли су отићи, могли су се одрећи овога што нам је наводно неко оптерећење, неки камен око врата. ,,Ослободимо се тога да својој деци оставимо бољу будућност“ Какву будућност? Нема ту будућности, то је заблуда браћо и сестре. Зато да будемо усправни, достојни свога имена, вере којом смо крштени и да празнујући свете црпимо силу Божју молитвама њиховим. Ова данашња светиња нас управо окупља у тој љубави. Она нас окупља у заједници да, иако смо мало стадо, не бојимо се, јер Господ рече „Не бој се мало стадо јер би воља Оца Небескога да вам подари царство. Није сила у људима, сила је у Господу и кад Он хоће, Он ће уклонити све препреке испред нас и отвориће нам пут, али прави пут који води ка правоме циљу -закључио је на крају беседе владика рашко-призренски Теодосије.

Владика је са свештенством освештао славске колаче и жито, које је уз манастир Бањску принео Градо Максимовић из оближњег села Локве са својом породицом. За следећу годину да буде домаћин славе се јавио Благоје Радић из Ораховца.

Владика је казао да је и то што колач иде у Метохију симболика, и да и тај чин сведочи о неодвојивости Косова и Метохије и потврђује да и тамо у Ораховцу живе наши људи.

По окончању Свете литургије и опхода око цркве, приређена је трпеза љубави за све присутне. Трпезу је са братством манастира припремио домаћин славе Градо Максимовић са породицом који је за овај дан дошао из далеке Аустралије, из Сиднеја, где живи још од 1988.године.

Градо није крио радост што је поново у завичају, и што је уз Божју помоћ домаћин славе. У жељи да учествује у обнови манастира Бањске, Градо је игуману Данилу уручио и новчани прилог своје породице.

- Радујем се што сам овде, што ми је указана част да будем домаћин славе и што сам могао да дам свој допринос обнови Бањске- казао је за наш лист Градо Максимовић, и додао:

- Угледајући се на наше краљеве и цареве и њихова дела, угледајући се на краља Милутина, који је подигао 40 светиња, и ја сам пожелео да донирам овој светињи за здравље своје деце и унучића. Жеља ми је да моја деца, унучад (ево ту су њих четворо са ћерком и зетом), и праунучад ако Бог да, за десет, двадест, сто, двеста година, долазе овде и да имају неки видљив траг и неку успомену на нас и ово време.

Градо је казао да је донација његове породице од срца, али није хтео да истакне суму коју је даривао. Његови планови су да, ако буде могућности, помогне још неком манастиру у нашој епархији, али и да се када још неке послове тамо далеко одради, да се врати и живи у завичају:

- Кад људи тамо одраде одређен број година пожеле да се врате у завичај и ја осећам ту жељу. Деца нек тамо подижу своју децу да се не изгубе у времену, а ја да се вратим и наставим овде да живим и потомци из генерације у генерацију да чине исто.

Обнова манастира Бањске, је интензивирана у последњих годину дана. У цркви су урађени мермерни подови и иконостас, а на улазу у комплекс манастира је подигнута велика капија. На дар од митрополита црногорско-приморског г. Амфилохија је у данима пред славу, у Бањску стигла велика житијна икона краља Милутина, која је постављена у цркви на трону урађеном у дуборезу. Икона је посебно била интересантна деци, које је било пуно на слави, а многа су пожелела поред ње и да се фотографишу.