Празник Усековања главе Светог Јована Крститеља у Великој Хочи

Празник Усековања главе Св.Јована Крститеља и Претече Господњег је литургијски обележен у Великој Хочи у цркви посвећеној овом празнику. Литургију су служили парох великохочански протојереј ставрофор Миленко Драгићевић, парох ораховачки Веља Стојковић и јеромонах Кирило Дечански, који испред манастира Дечана брине о овом дечанском метоху.

Домаћин славе уз манастир Дечане била је породица Драгана Стојковића из Грачанице, а за наредну годину да буде домаћин и припреми колач и жито, јавио се Милош Спасић са породицом из Велике Хоче.

Литургији су осим верника из Велике Хоче, Ораховца, Грачанице, Призрена и других места, присуствовали монаси манастира Дечана и Зочишта и монахиње манастира Грачанице. За певницом су појали ученици призренске богословије,, Свети Кирило и Методије“.

По освећењу водице и славских колача и жита, отац Миленко је честитао празник окупљенима, а посебно архимандриту Сави, игуману дечанском и владици Теодосију и казао да је као дугогодишњи свештеник Велике Хоче и околине, запамтио како је некада било на славама у овоме манастиру:

-Као свештеник овога места и околине запамтио сам како је овде некада било. Сећајући се и разговарајући са људима који су некада овде живели, а неки су и данас овде, знам да се некада овде знало окупити по две - три хиљаде душа у једном дану. Многи су данас сведоци да је пре нас овде много више људи живело, али су се одсељавали, расељавали, слабо су долазили, а слабо су се враћали. А да би дошли да живе на огњишту мора много тога да се промени.

Отац Миленко је казао да је Свети Јован позивао људе на покајање, а тиме је указао да је покајање важно за спасење:

-Нама је Господ за спасење одредио покајање и то увек да чинимо у славу Свевишњега, јер је Он једини нама Спаситељ и помоћник на овом земаљском путу којим сви идемо. Поред покајања је потребан и труд, јер апостол Павле је рекао ко се труди и Господ ће му помоћи.   Уз труд иде и молитва коју смо ми данас овде здушно принели за спас душе и тела нас и наше деце која су у Ораховцу и Великој Хочи остала и опстала на темељима не малог броја наших цркава и манастира.

   - Нама је важно да, по речима патријарха Павла, будемо људи, а никад нељуди, да верујемо и да се надамо да љубав све спаја - рекао је отац Миленко и позвао окупљене да умноже молитве Богу:

- Ми треба да се више молимо Богу, да нам Бог да снаге да издржимо, да да снаге и игуману Сави и владици Теодосију, да и они и ми данас који овде живимо и сваки дан гледамо у правцу земље и у правцу Неба, наставимо да идемо путем светосавским, да идемо по овој земљи Метохији, која је крвљу заливена. Да његово име увек светли у Великој Хочи, Ораховцу Зочишту, Оптеруши, Ретимљу и свуда куда нас Бог води.

На крају литургији свештеници су поделили нафору и покропили окупљене светом водицом, а отац Кирило је приредио и трпезу љубави и послужење за све.