Није тешко подизати седморо деце

Снежана Радивојевић из бајинобаштанског села Својдруга у брду над Дрином без муке подноси терет такве свакодневице. Рад, осмех, стрпљење, трпљење, довољно за породичну срећу.

(Фото О. Додић /Дрина инфо)

Бајина Башта – Има 32 године, а мајка је седморо деце (најстарије је у шестом основне): петорице дечака и две девојчице. Живи са супругом и његовим родитељима у сеоском домаћинству, ту је обавеза напретек у њиви, око стоке, граде и нову кућу. Деца добра, уредна, васпитана. А млада мајка – насмејана.

Она, Снежана Радивојевић из бајинобаштанског села Својдруга у брду над Дрином, без муке подноси терет такве свакодневице. Уз помоћ свог супруга Радисава, свекрве Росе и свекра Бошка успева све послове око деце и куће да обави. Рад, осмех, стрпљење, трпљење, довољно за породичну срећу.

Дошла је Снежана, по струци куварица, из оближње Црвице у Својдруг, где се тек пунолетна удала за 14 година старијег Радисава. Лепо се они слажу, а деца су им се једно за другим рађала. Најстарији Никола сада иде у шести разред школе у Рогачици, Немања је у петом, Ангелина учи четврти, Милош други разред, Јована је ове јесени постала ђак првак, Вукашин има три године, а најмлађем Александру је седам месеци.

Школарци Радивојевићи су врло добри и добри ђаци, а до школе и назад углавном пешаче, четири километра у оба правца. Радисав је бравар запослен у бајинобаштанској „Електроизградњи”, плата није велика. А Снежана је с децом и обавезама код куће, с дечјим додацима за четворо. Свекар и свекрва имају пољопривредну пензију. У штали им три краве са два телета, десетак оваца, живина, гаје малине и купине (од којих је ове године због ниске цене слаба вајда). Не жале се да нешто немају, скромни су и одрасли и деца. Сложно живе у старој кући, а почели су и нову. Набавили су за децу лаптоп, али немају интернет.

– Има обавеза, наравно, од раног јутра до касне вечери. Пазим децу и понекад учим с њима, спремам оброке, перем, чистим, пеглам. Некад помогнем и око стоке кад свекар и свекрва нису у могућности. Супруг Раде ми помаже чим дође с посла, задовољна сам нашим браком. А увек, упркос толиким обавезама, настојим да будем насмејана и расположена, пажљива према деци која су нам добра и послушна. Старије помаже млађем, заједно се играју и уче, већ се браћи и сестрама кад дођу из школе радује и мали Александар. А у школи њен директор Раде Јездић изузетно је пажљив према нашој деци, помаже им и пази их – каже за наш лист мајка Снежана, помиње да су она, супруг и све седморо деце летос били на „Дринској регати” и у оближњој цркви, на сеоском вашару, па додаје:

– Ипак није тешко подизати седморо деце. Родитељима недостаје времена за одмор, али одрастање малишана иде некако лако, својим током. Поштујем свачији избор да ли ће имати бројнију или мање бројну породицу, а ово је наше опредељење и ми смо срећна породица. Срећа ће посебно бити велика кад сви они постану одрасли људи – прича ова млада мајка.

Директор школе у Рогачици Раде Јездић нам потврђује да су све петоро малих ђака Радивојевића васпитана, насмејана и радна деца.

– Сваком детету с пажњом приђем, питам за проблеме, а мали Радивојевићи су задовољна деца, не жале се. И скромни су: било чиме да их понудим, соком да их почастим, они пристојно одбију. Посебно пазим да деца безбедно иду од куће до школе и назад овим путевима, понекад и обиђем вишечлане породице – казује Јездић, о коме су новине због ентузијазма у сеоским школама овог краја више пута писале. Добитник је Светосавске награде и Сретењског ордена, већ осму годину сваког радног дана путује из Ужица на посао у школу Рогачицу и шест издвојених одељења у брдима под Маљеном те у долини средњег Полимља.