Покров Пресвете Богородице у цркви Светих Кирила и Методија у Бусијама

Божанском Литургијом на дан Покрова Пресвете Богородице, 14. октобра 2018. године, началствовао је Епископ сремски Василије уз саслужење протојереја-ставрофора: Душана Н. Петровића (ректора Карловачке богословије у пензији), Милорада Нишкића; Слободана Радојчића, архијерејског намесника земунског; Милета Јокића, архиејрејског намесника старопазовачког; протоејреја Зорана Јовића, протопрезвитера Миће Ристића, протођакона Слободана Вујасиновића и ђакона батајничког Слободана Кузмановића.

Током торжествене Литургије у чин протопрезвитера Преосвећени владика сремски произвео је јереја Мићу Ристића, сабрата цркве Светих Кирила и Методија у Бусијама, у поротопрезвитера. Протопрезвитер Мићо рукоположен је пре двадесет година у манастиру Малој Ремети и, слава Богу, за свој вишедеценијски труд и рад награђен је овим признањем.

Певницом, коју су чинили карловачки богослови и свештенство Епархије сремске, руководио је професор појања у Карловачкој богословији Јован Стојановић.

После Евхаристјског сабрања пригодном беседом о данашњем празнику обратио се у препуној цркви Епископ сремски Василије. Најмлађи. Полазници предшколског и школског узраста стајали су данас у првим редовима и пажљиво слушали обраћање Преосвећеног Владике.

Орден Светог Саве другог реда протојереју-ставрофору Милораду Нишкићу  

Радост празниковања употпуњена је доделом Ордена Светог Саве другог реда вредном делатнику на Њиви Господњој, протојереју-ставрофору Милораду Нишкићу.

Преосвећени владика Василије је, између осталог, казао:

„Умолио сам Свети Архијерејски Синод наше Цркве да данас одликујемо Орденом Светог Саве другог реда протојереја-ставрофора Милорада Нишкића, дугогодишњег пароха овде у Бусијама, познатог како у нашој Епархији сремској, тако и у другим епархијама наше Цркве, као великог неимара, за сва његова дела, за сав његов труд, љубав, несебично пожртвовање на Њиви Господњој, како свештеника градитеља тако и великог мисионара. Отац Милорад има и једну прекрасну особину, а знам га тридесет и две године колико сам у Епархији сремској: никада од њега нисам чуо нити прљаву нити злобну реч према своме брату у Христу, без обзира ко је и какав. Често сам се и љутио на неке, али отац Милорад је увек говорио: Владико, то је добар човек, добро чељаде, помозите му.  Та особина је красила и красиће овога човека сигурно и убудуће…“

Предлог, а потом и Одлуку Светог Архијерејског Синода о додели високог црквеног признања проти Милораду прочитао је протођакон Слободан Вујасиновић:

„…Протојереј-ставрофор Милорад Нишкић, привремени парох у селу Бусије код Батајнице, Архијерејско намесништво земунско, Епархије сремске, познат је као велики неимар у Српској Правосланвој Цркви, а познат је и Вашој Светости.

У току свога службовања, током којег је обновио старе храмове, његовим залагањем је уз помоћ осталих свештеника, ктитора и приложника, подигао је осам нових храмова, црквених сала и парохијских домова. Подигао је цркву у своме родном селу Бошњаци и цркву у родном селу блаженопочившег владике Доментијана, у Нишкој епархији. Највећа његова заслуга је што је у порти цркве у Бусијама подигао амбуланту за свој народ и школу за шест стотина српских ђака од првог до осмог разреда основне школе, која ће, ако Бог да, од полугодишта почети са радом.

Молимо Свети Архијерејски Синод да протојереја-ставрофора Милорада Нишкића одликује Орденом Светога Саве. Сматрамо да је заслужио ово одликовање и да му се овим одужимо за његово несебично деловање и љубав према својој Цркви и свом народу…“ пише Светом Архијерејском Синоду православни Епископ сремски Василије.

„Свети Архијерејски Синод Српске Православне Цркве додељује на предлог Његовог Преосвештенства Епископа сремског г. Василија високопречасном протојереју-ставрофору Милораду Нишкићу високо одликовање Српске Православне Цркве – Орден Светога Саве за истрајну љубав према Мајци Цркви показану његовим трудом за подизање храмова и домова, а нарочито за подизање амбуланте и основне школе Бусијама. Дано у Патријаршији српској, 10. октобра 2018. године. Божјом милошћу, Архиепископ пећки, Митрополит београдско-карловачки и Патријарх српски Господин Иринеј,“ пише у Синодској одлуци.

Молитвено сабрани у храму су потом једногласно и громко узвикнули проти Милораду Нишкићу: Достојан!

На почетку свог обраћања христољубивом народу, прота Милорад је захвалио Преосвећеном владици Василију, Светом Архијерејском Синоду и Његовој Светости Патријарху српском г. Иринеју чији је ученик био, братији свештеницима, пријатељима, верном народу, сараднициима, сабраћи својој Мићи Ристићу и протојереју-ставрофору Милету Јокићу, који ће преузети дужност на овој парохији од 1. новембра 2018. године, многобројним приложницима, ктиторима, свима друштвеним субјектима, предузетницима који су му кроз деценије свештеничке службе излазили у сусрет и помагали у градњи црква, домова, школе и амбуланте.

Из слова крстоносног проте Милорада Нишкића

„Овај свети и даровани дан који се проводи под Покровом Пресвете Богородице, лично доживљавам и као дан мога рукоположења пре 54 године. Тада сам руком блажене успомене владике нишког Јована (Илића) сада већ давне 1964. године задобио благодат свештенства и изговорио сам страшну и велику заклетву која је садржала речи мог унутрашњег бића:  Љубићу Те, Господе, свим срцем својим. А данас понављам: Љубио сам Те, Господе, свим срцем својим, свом душом својом и свом мишљу својом. Али и настављам: Љубићу Те тако до скончања свога!

Онда ме је обузимао свети страх и неизвесност као младог човека који тек треба да крочи на пут Христов са личним питањем: како ли ће све то бити? А данас после толико личних трудољубивих година свога службовања са сличним усхићењем говорим: Хвалим Те, Господе, за све и понављајући као и апостол Павле, кличем: Добар рат ратовах, трку свештенослужитељску окончах, али и веру очувах.

Никада нисам у својим сазнањима доживљавао свештени чин као занимање или занат, нити као обичну делатност, иако је све то часно и лепо. Своју дужност и обавезе у Цркви сам доживљавао као непоновив Божји призив и испружену руку Господњу на коју сам одговорио на многим обредима када се тражила потврдна речца од мојих верника: „Да!“ Тако сам и ја стално одговарао: Да, Теби. Господе.

Држао сам се отвореног ума свога Спаситеља, још више сам Бога примио у срце своје, а највише Га имао у души својој. Колико сам знао и могао, приближавао сам реч Јеванђеља прво себи, а потом и повереном ми верном народу…

Престанак активне службе, посебно парохијске, не ослобађа нас трајне бриге за молитвом, за Литургијом, за добрим делима, милосрђем и црквеним трудом било које врсте. Она је само и само административна, да се направи простор да дођу млађи, вреднији и орнији за оно што се мора дешавати у будућности наше Цркве.

Мој свештени радни век је био само покушајни у ономе што ће уследити, а снага у младим свештеним генерацијама ће то најбоље показати у некој скоријој будућности. Другим речима, ни мени нити њима нема стајања и нема умора.

Дакле, и даље по много чему Цркви Светој, Вама Преосвећени владико Василије, вама браћо свештеници и драги народе, вама драги пријатељи и сатрудници, вама драга браћо и сестре остајем неизмерно захвалан за све и остајем вам док ме моје људске моћи држе и даље на располагању.

И још једном: хвала свима и за све, посебно Господу нашем који нам предњачи у свему и коме нека је слава и хвала у све векове векова. Амин.“

Свечаност после доделе Ордена

Учешће у данашњем литургијском сабрању узели су житељи насеља Бусије, који су заблагодарили проти Милораду на свима добрима учињеним током његове парохијске службе, посебно на амбуланти која ради у преподневној и поподневној смени и данас има два лекара. Да поменемо да све трошкове одржавања рада амбуланте сноси Црквена општина.

Посебну захвалност проти исказали су родитељи са децом која ће од полугодишта похађати основну школу, која се величанствено уздиже у порти. За сада је ово јединствен случај у нашој Цркви да у оквиру црквене порте живи амбуланта и школа на ползу становништва живе парохијске заједнице.

Свечаност су узвеличали и председник Општине Земун Дејан Матић, председник Одбора за дијаспору и Србе у региону Миодраг Линта, протојереј Дејан Димитријевић из Лесковца, свештенство Намеснишштва земунског: протојереј-ставрофор Драган Гвозденовић, старешина храма у Бољевцима; протонамесник Радоја Вукотић, парох батајнички, са сабратом Драганом Зорицом; пароси сурчински Страхиња Голијан и Душко Ђорђић; протојереј-ставрофор Милутин Илић, старешина Вазнесенског храма у Јакову; јереј Дарко Кончаревић, старешина храма Светог Јована Шангајског у батајничком насељу Шангају; јереј Ненад Катић, старешина храма Светог Јована Крститеља у Петровчићу… као и друга братија свештеници Земунског и других намесништава.

Из Сремских Карловаца данас су својим присуством увеличали празниковање Покрова Пресвете Богородице и свечани чин доделе Ордена Светог Саве проти Милораду Нишкићу и запослени у разним службама Епархије сремске, као и управник Патријаршијског подрума и винограда Лазар Маринковић.

Из Архиепископије београдско-карловачке присуствовао је протојереј-ставрофор др Драгомир Сандо, проф. Православног богословског факултета Универзитета у Београду и директор Катихетског одбора.

У парохијској сали припремељена је трпеза љубави током које су се обратили прота Милорад и протопрезвитер Мићо Ристић. У спомен на данашњу службу Божју и захвалност за изобиље радости уручили су Епископу Василију на дар панагију и владичански штап.

Архијерејски намесник земунски је оцу Милораду уручио на дар уметничку слику на којој је Спомен-храм Светог Саве, док му је протонамесник Радоја у име свештенства овог намесништва уручио предиван крст.

За трпезом љубави су се дирљивим речима о сабрату Милораду Нишкићу обратили протојереј-ставрофор Душко Н. Петровић, протојереј-ставрофор Миле Јокић и г. Миодраг Линта, председник Одбора за дијаспору и Србе у региону.