-Храм Божји који се гради и обнавља симбол је људског тијела и душе, јер је тијело призвано да буде храм Божји, истакао митрополит Амфилохије
Његово Високопреосвештенство Архиепископ цетињски и Митрополит црногорско- приморски г. Амфилохије са свештенством и верним народом служио је 21. октобра 2018. године свету архијерејску Литургију и обавио велико освећење новообновљене цркве Светог Стефана Штиљановића у Ђенашима код Светог Стефана.
Митрополит Амфилохије је, том приликом, рукоположио монаха Гаврила, сабрата манастира Прасквице, за ђакона. После читања јеванђељског зачала Митрополит је бесдио:
-Храм Божији који се гради и обнавља симбол је људског тијела и душе, јер је тијело призвано да буде храм Божји. Ви сте храм Божји, по ријечима апостола Павла, а и храмови који се граде и обнављају су призвани да се у њима призива Дух Свети животворни да их освећује, као што и ми призвасмо Духа Светога да освети овај храм. Новообновљен храм у Ђенашима освећен је како би био мјесто гдје ће се сабирати душа жедне и гладне живога Бога, које ће прослављати име Његово и обнављати себе и своју природу, не земаљским знањем и мудрошћу, него силом Божјом. Јер они који се сабирају у свете храмове, они се не клањају тијелу и крви него се клањају Страшноме Богу, имену Његовом и Њему једином служе. Овај обновљени храм је путоказ и нама да обнављамо и преображавамо себе у храмове, Духа Светога животворнога – Божјега духа, да постајемо оно зашта нас је Бог створио. Да обнављамо у себе онај лик Божји и Божје подобије, да примајући Светога Духа, нарочито кроз свету тајну причешћа Тијелом и Крвљу Господњом, постајемо заједничари вјечнога Царства Божјег.
Митропилит Амфилохије је подсетио да је храм посвећен Светом Стефану Штиљановићу, благоверном деспоту српском, који се трудио у току свога земнога живота да преобрази себе у храм Божји својом врлином заједно са својом супругом Јеленом – монахињом Јелисаветом.
-Свети Стефан Штиљановић је родом из Црмнице, а живио је и у Паштровићима. Онда је у она тешка времена страдања нашег народа са Истока и Запада, од истих оних сила од којих и данас страда, отишао за Срем и тамо бранио народ свој од напада и са Истока и са Запада. Мошти Светога Стефана Штиљановића до 1942. биле су у манастиру Шишатовац а када је запријетила опасност да буду уништене од хрватских фашиста пренијете су у Београд у Саборну цркву гдје се и данас налазе, подсетио је Владика и истакао да се благодарношћу блаженог спомена патријарха Павла део моштију Светога Стефана Штиљановића чува у цркви Светог апостола Томе. -Данас благословом патријарха Иринеја из Саборне цркве је донијет дјелић светих моштију које су уграђене у икону Светог Стефана која ће се убудуће налазити у овом храму. Тамо гдје се дотакне сила Божија - сила Духа Светога тамо и кости процветају и остају. Тако опстају мошти светитељаве, не својом силом и неким људским знањем, него опстају силом Духа Светога. Они који исповједају Христа као Сина Божјег и који живе по Његовим заповијестима, труде се да ходе за Њим, они кроз покајање, духовни подвиг, труд, молитву, извршење заповјести Божијих, задобијају Духа Светога. И онда Дух Свети кроз њих говори, свједочи ту вјечну истину о живом Богу, Богу љубави – Оцу и Сину и Духу Светоме коме се ми клањамо, у име којег се крштавамо, живимо, казао је у архипастирској бесједи Митрополит и закључио:
-Нека нас Божја љубав Светотројичина загрли и грли не само овдје на земљи него и у вјечности послије нашег упокојења у вјечном и непролазноме Царству Божјем.
На крају Литургије Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије је заблогодарио свима који су обновили ову цркву и одликовао архипастирским похвалницама г. Илију С. Вуковића и г. Вида М. Рађеновића за уложени труд и жртву у обнови многих паштровских храмова а посебно храма Светога Стефана Штиљановића у Ђенашима.
Верници у Ђеношима имали су посебну радост и благослов да целивају и икону са моштима Светог Стефана Штиљановића, дар Саборне цркве из Београда, и његове мошти које су донете из цркве Светога Томе. После свете службе Божје приређен је пригодан културно-умјетнички програм и трпеза хришћанске љубави.