После покушаја обнове боравишне дозволе један од монаха Епархије рашко-призренске суочио се са претњом да за неколико дана може да буде депортован ван Косова и Метохије.
Проблем око докумената који имају већина Срба на Косову и Метохији показао се као један од озбиљнијих проблема са којим се Срби на овом простору суочавају. М.Ш. је већ годинама монах у једном од манастира Епархије рашко-призренске и покушао је прекјуче да обнови боравишну дозволу на Косову и Метохији. Дошао је на позив МУП Косова на фотографисање у полицију у Приштину пошто му је речено да му је одобрена боравишна дозвола (трећа по реду).
Према ранијем договору требало је да му издају привремену косовску личну карту са трајањем од 5 година (редовне важе 10 година). Међутим, када је дошао, после пар сати чекања, појавила су се два полицајца, одвели га иза зграде полиције до кола. Тамо му је саопштено да му је захтев одбијене и то пре пре месец дана, иако је М.Ш. имао код себе писмену потврду да ће му бити одобрена лична карта. Саопштили су му да му је истекао рок за жалбу, па би по закону требало одмах да га депортују.
Када је М.Ш. покушао да мирно објасни да није добио никакво обавештење о одбијању, већ да му је чак обећано да ће добити личну карту, питао је за разлог одбијања и полицајци су му саопштили да је то због тога што има документе координационе управе (тј. документе које Република Србија издаје за Србе који живе на Косову и Метохији, и да је у међувремену Министарство унутрашњих послова Косова прописало да се са таквим документима не може аплицирати за продужење боравка. Ипак, речено му је да дође следећег јутра, да се види са шефом канцеларије за миграције и странце при МУП-у. Тако је и било. М.Ш. је дошао 9. новембра 2018. године ујутро очекивајући да ће неспоразум бити разрешен, међутим овај пут је добио и писмену потврду (решење) да је његов захтев одбијен. Дат му је нови рок од осам дана за жалбу уз обећање да до решења жалбе неће бити депортован ван Косова. О овом случају одмах је обавештена Епархија рашко-призренска и преко наших адвоката Епархија је у контакту са мисијом ОЕБС-а која посредује у овом проблему.
Посебно је забрињавајуће да је монаху М.Ш. речено у полицији да обавести и друга свештена лица која имају документа координационе управе за Косово и Метохију да ће бити депортовани ван Косова уколико не поседују редовна документа Републике Србије, која опет МУП Србије не издаје грађанима на Косову и Метохији, осим ако имају пребивалиште ван Покрајине. Треба имати у виду да већина косовских Срба поседује само ове документе и пасоше координационе управе (који нису у безвизном режиму као редовни документи Републике Србије). Грађани се редовно суочавају са проблемом добијања виза јер им у страним амбасадама у Приштини траже косовске пасоше, а када се појаве у београдским амбасадама кажу им да нису овлашћени да издају визе за грађане Србије.
Према најновијим косовским правилима странци треба да аплицирају минимум пет година да би добили привремена документа. М.Ш. је већ трећу годину редовно продужавао боравак, али је одједном суочен са ситуацијом да су се правила променила. Ово је иначе до сада седма промена коју косовске институције уводе од када су обећали да ће барем за црквена лица (у складу са Ахтисаријевим Анексом 5) по хитном поступку решавати боравиште за монахе и монахиње који сада живе у косовско-метохијским манастирима.
Овакав однос косовских институција према Србима који већ годинама живе на Косову и Метохији крајње је дискриминаторан и непосредно подстиче на исељавање нашег становништва. С друге стране надлежне институције Републике Србије требало би што пре да пронађу решење како да помогну својим грађанима који се суочавају са све озбиљнијим тешкоћама како да преживе у постојећим условима.
Епархија рашко-призренска мишљења је да ово питање хитно треба да се укључи и у дневни ред предстојеће седнице Савета безбедности УН у Њујорку и да се овај проблем укључи у извештај Специјалног представника Ген. Секретара УН за КиМ.
Из канцеларије Епархије рашко-призренске
9. новембар 2018. године, Грачаница-Призрен