,,Ово је моја земља!“ поручила деца из манастира Грачанице

Овде се живи пуним животом, казао владика Јоаникије на ктиторској слави манастира Грачанице, истакавши да је у ОШ,, Краљ Милутин“ скоро хиљаду ђака, да се у манастиру обнавља монаштво, а у Епархији рукополажу нови свештеници

На стотине малишана, ученика свих разреда ОШ,, Краљ Милутин“ из Грачанице, је у понедељак, 12. новембра, похрлило у своју цркву, Грачаницу, како би са својим родитељима, наставницима, директором школе, владиком Теодосијем, свештеницима и вероучитељима, литургијски обележили ктиторску славу манастира Грачанице, и дан школе Св. Краља Милутина. У манастирској порти, је одзвањао звон грачаничких звона, док су деца чекала владику Теодосија да их благослови. Њихов владика је дошао у присутву још двојице владика: Јоаникија будимљанско-никшићког и Јоакима кумановско –полошког и дечица су добила благослове и од њих.

У великој, осветљеној цркви, са недавно рестаурисаним фрескама, Светом литургијом је началствовао епископ Јоаникије уз саслужење епископа Теодосија и епископа Јоакима, бројног свештенства и монаштва. Са свећама у рукама деца су се придружила великом броју монаха и монахиња у шпалиру направљеном кроз цркву, да би несметано, вођена игуманијом Стефанидом, искушеница Виолета била произведена у расофорну монахињу и од владике добила своје ново име, монахиња Јелисеја. После монашења сестара Ирине и Ксеније, у навечерју празника, Јелисеја је трећа монахиња која ће служити Богу у овоме манастиру.

-Монаштво је света Тајна у цркви Христовој, обнова светог крштења, а Господ нас призива на беспрекоран живот, по Божјој заповести да љубимо њега свим срцем својим, свом душом својом и целим умом својим. - рекао је владика Теодосије после чина монашења.

Он је истакао да је  „сестра наша Јелисеја чула речи Божије и кренула за њим оставивши овај свет, оставивши родитељски дом, своје најмилије из љубави према Христу. Она је нашла драгоцени бисер, а да би купила тај бисер одрекла се световног и привременог.“

Владика Теодосије је подсетио да је млада монахиња добила име по светом пророку Јелисеју, који је био ученик славног пророка Илије и био је предодређен од Бога да буде један од највећих пророка.

И тек што су погашене свеће на чину монашења, пред окупљеним верницима у цркви, владика је обавио још један црквени чин у којем је у презвитера произвео ђакона Драгана Радовановића из села Бање, и доделио му град Пећ и цркву Св. Јована Крститеља за место свештеничког служења.

-Господ је увек са нама и рекао је да се ничега не бојимо, јер је Он у све дане живота нашег са нама,  а отац Драган ће за нас приносити молитве и свакодневно служити Господу, борећи се за своју паству како би нас Господ сачувао и од видљивих и од невдљивих непријатеља- рекао је владика Теодосије по обављању чина рукоположња.

Светом причешћу је приступило на стотине деце, а причешћивали су их владика Јоаникије и владика Теодосије.

Пред великом фреском краља Милутина обављено је освећење и резање славских колача које су принели сестринство манастира и ОШ,, Краљ Милутин“ из Грачанице.

Владика Јоаникије је у беседи на крају литургије рекао да је ово велики празник и велика слава манастира Грачанице, светиње коју је подигао краљ Милутин, а која је наша,, опјевана светиња“ ,,о којој су тако дивно писали и Милан Ракић и Десанка Максимовић и готово да се не могу поменути Косово и Метохија без славне и знамените Грачанице“. Владика Јоаникије је још рекао да је за нас цело Косово свето, света српска земља, а казао је и зашто:

- Зато што је ознаменована толиким светињама, нашим највећим светињама, зато што је ово најдубљи корен нашега народа, наше историје, и не само прошлости, него и садашњости, а ако Бог да наше будућности, јер за светиње Косова и Метохије, за Косово и Метохију није везан само народ српски који ту живи или који је родом одавде па је силом прогнан, прогањан вјековима, него је цио српски народ везан за Косово и Метохију. И остали православни народи поштују Косово и Метохију као свету земљу јер су и они добро дошли и сав културни свијет зна шта представља Косово и Метохија и за православне Србе и за свјетску културну баштину.

Владика Јоаникије је додао да ми желимо мир и да треба да се молимо за мир, али и треба да бранимо своју кућу, свој дом и своје светиње, јер ниједан народ неће да препусти своје корене и своје светиње другима:

-Ми наравно не тражимо ничије туђе, нити желимо да отимамо, томе су нас учили наши свети преци, туђе да поштујемо и друге народе да поштујемо и колико до нас стоји да живимо у миру и у љубави са њима, а свакако ако неко хоће да разори наш дом и наше светиње дужни смо да се бранимо.

   Говорећи о краљу Милутину, владика Јоаникије је рекао да је краљ Милутин био највећи ктитор из рода нашега, и да се угледао по побожности на своје претке Св. Стефана Немању и Св. Саву и живећи у бољим временима и имајући јачу и већу државу, он је подигао много већи број светиња. Међутим, владика Јоаникије је истакао посебно његову заслугу у одупирању унији и папи:

-У време његове владавине почела је да се шири унија. Било је оних који су му говорили да само треба да признамо папу за поглавара, па ћемо све проблеме овога свијета решити, као кад наиђе нека пошаст па вас убијеђују само направи тај потез и све ћеш проблеме у животу ријешити. Имамо тога и данас. А шта бива после тога? Бива још горе. И који је тај који се супротстваио византијском цару Михајлу Палеологу, који је ширио такву причу. Замислите византијски цар, велике и моћне Византије, ко му се супротставио, ко није дао да та лажна прича захвати његов народ? То је управо краљ Милутин који је ратовао са царем Михајлом и побеђивао и потискивао га и није само заслужан што унија није продрла у Србију, него што се није проширила на Балкан, па ни Грци је нису прихватили, већ су је одбацили одмах после смрти цара Михајла. А бранио свој народ, јачао своју државу, како је јачао вјером, био је краљ истинске побожности истинских врлина, један од најачих наших краљева, најзнаменитијих личности. Да није ништа урадио него што је подигао ову светињу, Грачаницу, па би било доста, а он је подигао многе светиње и у Србији његовој држави и то значи и у данашњој Македонији, и по Грчкој, и по Светој Гори Атонској и по Софији, и до Цариграда и до Јерусалима. И данас имамо очуван манастир Св. Аранђела у Јерусалиму, непосредно до храма Васкрсења Христовога, који је подигао краљ Милутин.

Владика Јоаникије је истакао да су нам наши преци велике задужбине и велико завештање оставили, а и ми смо дужни нешто градити, ал најважније је да сачувамо ово и да унапредимо и оно што су нам оставили, и ево хвала Богу, овде живот живује пуним током, пуном снагом. Ево данас, дјеца из школе Светог Краља Милутина, има их хвала Богу скоро хиљаду, биће их хиљаду, велики број се причестио, више него у великим градовима. Ево имали смо данас и обнављање овог сестринства, замонашиле се три монахиње, рукоположење новог свештеника и пуно народа из разних крајева је дошло данас у Грачаницу да узме учешћа у овом великом слављу и да се сетимо заслуга Св. Краља Милутина.

Владика Јоаникије се захвалио владики Јоакиму који је дошао из Македоније где нашој цркви није лако, због раскола који постоји, али се нада да ће се и то превазићи па ,,да можемо једног дана превазићи препреке и служити заједно у светињама које је и тамо подигао краљ Милутин али и други народи и Грци и Бугари и да будемо једно и заједно“.

   На крају је свима честитао славу и светој обитељи грачаничкој и целој епархији рашко-призренској.

-Нека Бог укријепи нашег владику Теодосија и његово свештенство и народ. Они су као град који на гори стоји, и њихова вјера кријепи и нас који гледамо на њих како смијело храбро и постојано носе свој крст, трпећи многа искушења. Нека вас Бог за то све награди изобилно. Идете путем Христовим и сигурно је да ћете од Господа примити велику награду-завршио је беседу владика будимљанско-никшићки Јоаникије.

   Владике, свештенство, монаштво и окупљени народ је при изласку из грачаничког храма, у порти чекало јато деце са својим вероучитељем Јованом и наставником музичког Лазаром.

У трену се из малених дечјих грла кроз песму, разлегла гласна порука целоме свету. Деца су поручила да је ово њихова земља и да је ником не дају, макар нестали са њом, а подсетили су окупљене на речи патријарха Павла ,, будимо људи,, и причести Косово у тело Христово у име Христово српско је Косово, да би на крају песмом казали да ,,Ово је Србија, говоре гробови ратника из славног времена“.

Радост, сузе и нада се видела на лицима окупљених, јер док је оволико деце у грачаничкој порти, која овако певају, Грачаница је наша и нико нам је не може отети.

Литургији у манастиру Грачаница није присуствовао нико од државних званичника, што је било уобичајено на ранијим славским сабрањима.