Руска загранична Црква: Претензије Цариградске патријаршије представљају претњу по Христову Цркву

Њујорк, 10. децембар 2018. г.   

Претензије Цариградске патријаршије на светску јурисдикцију представљају нову претњу по Христову Цркву, истакли су архијереји РПЗЦ.

Синод Руске Православне Заграничне Цркве који је одржан 6-10. децембра изјавио је да у потпуности подржава Његово Блаженство митрополита Онуфрија, као и клир и паству УПЦ. О овоме се говори у посланици Архијерејског Синода, која је на сајту РПЗЦ објављена 8. децембра.

„Пратећи жалосне догађаје везане за незаконите поступке Цариградске патријаршије који се одвијају уз помоћ силника овог света, Архијерејски Синод изјављује да у потпуности подржава Његово Блаженство Митрополита кијевског и целе Украјине Онуфрија, архипастире, пастире и паству Украјинске Православне Цркве и изражава своју сагласност са свим одлукама њеног Архијерејског Сабора који је одржан у новембру ове године, – каже се у документу. – Ватрено се молимо пред Курско-Кореном иконом Мајке Божије и братски се придружујемо саборној молитви коју канонска Цркве украјинске земље узноси за свог блаженог поглавара, који смерно обележава 28. годишњицу свог архипастирског служења, искрено желећи Његовом Блаженству добро здравље, бодар дух и свесилну помоћ Божију.“

Такође, архијереји Синода РПЗЦ истичу да претензије Цариградске патријаршије на светску јурисдикцију представљају нову претњу по Христову Цркву, преноси „Савез православних новинара“.

„Патријарх цариградски и његове присталице су почели да одбацују општеприхваћену представу у Православној Цркви о његовом статусу у односима с другим Помесним Црквама као „првог међу једнакима“, покушавајући притом да докажу да његов положај треба да се сматра „првим без једнаких“. Базирајући се на овој лажној противканонској представи Патријарх цариградски сматра да може да се меша у унутрашњи живот сваке Помесне Православне Цркве кршећи принцип саборности којим се Црква руководила од апостолских времена,“ – каже се у документу. Синод РПЗЦ је подсетио да је још 1923. године Цариградска патријаршија самовољно пореметила јединство православаца увођењем „новог календара“ који је нарушио саборну молитву и богослужбени живот Цркве.