Отвoрен научни скуп „Осам векова аутокефалије Српске Православне Цркве (1219-2019) - Историјско, богословско и културно наслеђе“ на Православном богословском факултету Универзитета у Београду.
У част јубилеја осам векова аутокефалије Српске Православне Цркве (1219-2019), под пуним покровитељством Светог Архијерејског Синода Српске Православне Цркве, Православни богословски факултет Универзитета у Београду домаћин је, од 10. до 14. децембра 2018. године, међународног научног скупа посвећеног догађају самосталности и осмовековном доприносу Српске Православне Цркве историји, теологији и култури српског народа. У међународној научној манифестацији учествује више од стотину истакнутих иностраних и домаћих истраживача, чиме се објављује неподељена жеља колективне научне свести за актуалним значењима православног хришћанства у српском контексту и шире од тога. Опшириније на интернет страници научног скупа.
Сабрање је почело тропаром Светом Сави и химном Боже правде, које је извео Камерни мушки октет Православног богословског факултета предвођен диригенткињом Теодором Младеновић.
Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј отворио је Међународни научни скуп Осам векова аутокефалности Српске Православне Цркве.
-Данас се налазимо у најстаријој српској кући - у Српској Цркви, јединој институцији која је искристалисала и очувала српско духовно и национално биће. У жељи да неке наше чукун-чукун унуке за две стотине година на овом месту и у бољим околностима славе хиљаду година аутокефалности, желим да Вас уверим, часни оци, да када је реч о Српској академији наука и уметности, њен однос према Српској Православној Цркви јесте, у најкраћем, однос великог и неупоредивог поштовања, поручио је председник Српске академије наука и уметности проф. др Владимир Костић.
Проф. др Иванка Поповић, ректор Универзитета у Београду, такође је бираним речима поздравила учеснике Међународног скупа и пожелела им успешан рад.
На крају свечаног дела отварања сабрања присутнима се обратио се и декан Православног богословског факултета у Београду Епископ браничевски др Игнатије који, је између осталог, казао: -Свети Сава је омогућио српском народу, пре свега, да учествује у Божјем животу, тј. да буде причасник вечног живота. Свети Сава је истовремено учунио да српски народ постане брат са другим православним народима у Христу и да на темељима хришћанске вере створи српску државу и јединствену културу која је данас део светске културне баштине.
Уводно предавање на тему Ћутање Светога Саве на оптужбе охридског архиепископа Димитрија Хоматијана о злоупотреби архијерејског чинаодржао је угледни професор Аристотеловог факултета из Солуна др Јован Тарнанидис.
Отварању научног скупа Осам векова аутокефалности Српске Православне Цркве присуствовали су Митрополит загребачко-љубљански Порфирије и Епископи: жички Јустин, шумадијски Јован, ваљевски Милутин, врањски Пахомије. зворничко-тузлански Фотије, британско-скандинавски Доситеј, милешевски Атанасије, нишки Арсеније, мохачки Исихије и ремезијански Стефан.
Отварању скупа на Православном богословском факултету Универзитета у Београду присуствовали су и амбасадор Републике Грчке г. Илија Елиадис; др Милета Радојевић, директор Управе за сарадњу са Црквама и верским заједницама, са помоћником др Марком Николићем; ректори богословија у Београду, Призрену и Крагујевцу, професори и студенти Факултета, професори и ученици богословија, представници јавних и друштвених институција, свештенство и монаштво Српске Цркве, као и главни и одговорни уредник Информативне службе Српске Православне Цркве протођакон Радомир Ракић.
У поподневном делу учесници симпосиона су обишли Музеј Српске Православне Цркве и храм Светог Саве на Врачару.