Спомен се слави 23. септембра/6. октобра
Светитељ Инокентије, митрополит Московски (у свету Иван Јевсејевич Попов-Венијаминов) рођен је 26. августа 1797. г. у селу Ангинском у Иркутској епархији у породици црквењака. Дечак је рано научио да пише и са 7 година је већ читао Апостол у цркви. 1806. г. се уписао у Иркутску богословску школу. Овде је као најбољи штићеник младић добио презиме Венијаминов, у част почившег Иркутског архиепископ Венијамина († 8. јула 1814.г.). За ђакона је рукоположен 13. маја 1817. г. у Благовештенској цркви у Иркутску, а 18. маја 1821. г. – за свештеника.
Од 1823. г. је почело мисионарско служење будућег апостола Америке и Сибира. Светитељ Инокентије је 45 година посветио просвећивању народа Камчатке, Алеутских острва, Северне Америке, Јакутије и Хабаровске покрајине, апостолски се подвизавајући у суровим условима, с великом опасношћу по живот. Светитељ Инокентије је крстио десетине хиљада људи, градио је храмове при којима је оснивао школе и сам је у њима обучавао људе основама хришћанског живота. У раду му је веома помагало познавање различитих заната и уметности.
Светитељ Инокентије је био изванредан проповедник. Служећи литургије, молебане и свеноћна бденија обавезно је поучавао паству. За време многобројних путовања светитељ Инокентије је проучавао језик, свакодневни живот и обичаје народа у којима је проповедао. Његови радови из географије, етнографије и лингвистике постали су светски познати. Саставио је азбуку и граматику алеутско-лисјевског језика и превео је на њега Катихизис, Јеванђеље и многе молитве. Једно од његових најбољих дела „Водич за пут у Царство Небеско“ (1833. г.) преведено је на разне језике малих народа Сибира и штампано је у преко 40 издања. Захваљујући труду светитеља Инокентија Јакути су 1859. г. први пут чули Реч Божију и богослужење на свом матерњем језику.
Митрополит Московски Филарет је 29. новембра 1940. г. извршио монашки постриг оца Јована с именом Инокентије, у част светитеља Инокентија Иркутског. Архимандрит Инокентије је 15. децембра рукоположен за епископа Камчатског, Курилског и Алеутског. 21. априла 1850. г. епископ Инокентије је унапређен у чин архиепископа.
По промислу Божијем светитељ Инокентије је 5. јануара 1868. г. наследио митрополита Филарета на катедри московских првојерараха. Преко Светог Синода митрополит Инокентије је учврстио вековно мисионарско искуство Руске Цркве (још 1839. г. је предложио пројекат за побољшање организације мисионарског служења). Захваљујући бризи митрополита Инокентија отворено је Мисионарско друштво, Московски Покровски манастир је претворен у мисионарски, 1870. г. је основана Јапанска Православна духовна мисија на челу с архимандритом Николајем Касаткином (потоњи светитељ Николај Јапански, спомен се слави 3/16. фебруара), којем је светитељ Инокентије пренео много тога из свог духовног искуства. Светитељ Инокентије је врло плодно управљао и Московском епархијом. Захваљујући његовом старању саграђена је црква Покрова Пресвете Богородице на Московској духовној академији.
Светитељ Инокентије се преставио у Господу 31. марта 1879. г., на Велику суботу и сахрањен је у цркви Светог Духа у Тројице-Сергијевој Лаври. Руска Православна Црква је 6. октобра 1977. г. прославила светитеља Инокентија у збору светих. Одређено је да се спомен на њега слави два пута годишње: 31. марта/13. априла – на дан његовог блаженог упокојења и 23. септембра/6. октобра – на дан прослављања.
https://www.bastabalkana.com/2012/05/putokaz-za-carstvo-nebesko-sveti-inokentije-moskovski-misionar-i-apostol-amerike-i-sibira/