![](http://www.pravoslavie.ru/sas/image/102034/203484.p.jpg)
Ни мањег града, ни више бомби које су пале на њега у 20. вијеку. На Подгорицу су и агресорски и савезнички авиони истресали смртоносни терет, на њене житеље, куће, зграде, мостове, млинове, воденице, остављајући пустош.
![](http://www.pravoslavie.ru/sas/image/102034/203486.p.jpg)
Најтеже је било оно 5. маја 1944. године када се на град сручило 600 бомби тешких преко 400 тона. Том приликом, погинуло је 600 грађана, а више од 200 теже или лакше рањено.
![](http://www.pravoslavie.ru/sas/image/102034/203487.p.jpg)
Иако је у Другом свјетском рату имала једва 16.000 становника, Подгорица је бомбардована чак 84 пута! У тим нападима погинуо је сваки осми становник Подгорице. Да ствар буде још гора , град није имао било какав већи војно-стратешки значај.
![](http://www.pravoslavie.ru/sas/image/102034/203483.p.jpg)
Почев од 23. септембра 1943. године, када су савезници први пут бомбардовали Подгорицу, рачуна се да је у њеним рушевинама погинуло више од 2.000 грађана.
Речено сувим статистичким језиком, порушено је 80 посто стамбеног фонда, а уништена је комплетна градска инфраструктура.
![](http://www.pravoslavie.ru/sas/image/102034/203482.p.jpg)
Ни до дан-данас нико није дао ваљан одговор на питање – зашто? Питање је још мучније ако се зна да је у тим бомбардовањима погинуло укупно, словом и бројем – 17 њемачких војник.
![](http://www.pravoslavie.ru/sas/image/102034/203485.p.jpg)
У Подгорици, у кругу бивше зграде СДК, постоји споменик, еуфемистички посвећен „невиним жртвама бомбардовања Подгорице у Другом свјетском рату“. Изнад постамента са овим натписом, исписаним у гвозденом рељефу, на специјалним, јаким жељезним носачима виси – бомба од више стотина килограма.
Иронија судбине је да је у Толошкој шуми откривен и споменик, како стоји на натпису, „посадама савезничких авиона палим за слободу 1939-1945“. Споменик је у бијелом камену, на лијепом мјесту, на ободу борове шуме, преко пута хрватске амбасаде.
![](http://www.pravoslavie.ru/sas/image/102034/203488.p.jpg)
Са једне стране постамента је горе цитирани натпис, са опречне – плоче са британском, америчком и црногорском заставом, испод фигуре која личи на птицу пресјечену у њеном подножју.
по сообщению жены солдата, Ирины Ивановны, письменной связи нет с 1941г. пропал б/в., в 1941г.
Донесение № 66063 от 31.07.46г. Мошенский РВК.
В донесении числятся пропавшими б/в. в 41г. 689 человек и сведений о их судьбе нет.
В ЦА МО по 41-42 г.г. документов очень мало, т.к. в начале войны десятки дивизий попадали в окружение, если дивизия попала в окружение, то штаб дивизии уничтожал все документы, поэтому от дивизии не оставалось никаких сведений.