Ни мањег града, ни више бомби које су пале на њега у 20. вијеку. На Подгорицу су и агресорски и савезнички авиони истресали смртоносни терет, на њене житеље, куће, зграде, мостове, млинове, воденице, остављајући пустош.
Најтеже је било оно 5. маја 1944. године када се на град сручило 600 бомби тешких преко 400 тона. Том приликом, погинуло је 600 грађана, а више од 200 теже или лакше рањено.
Иако је у Другом свјетском рату имала једва 16.000 становника, Подгорица је бомбардована чак 84 пута! У тим нападима погинуо је сваки осми становник Подгорице. Да ствар буде још гора , град није имао било какав већи војно-стратешки значај.
Почев од 23. септембра 1943. године, када су савезници први пут бомбардовали Подгорицу, рачуна се да је у њеним рушевинама погинуло више од 2.000 грађана.
Речено сувим статистичким језиком, порушено је 80 посто стамбеног фонда, а уништена је комплетна градска инфраструктура.
Ни до дан-данас нико није дао ваљан одговор на питање – зашто? Питање је још мучније ако се зна да је у тим бомбардовањима погинуло укупно, словом и бројем – 17 њемачких војник.
У Подгорици, у кругу бивше зграде СДК, постоји споменик, еуфемистички посвећен „невиним жртвама бомбардовања Подгорице у Другом свјетском рату“. Изнад постамента са овим натписом, исписаним у гвозденом рељефу, на специјалним, јаким жељезним носачима виси – бомба од више стотина килограма.
Иронија судбине је да је у Толошкој шуми откривен и споменик, како стоји на натпису, „посадама савезничких авиона палим за слободу 1939-1945“. Споменик је у бијелом камену, на лијепом мјесту, на ободу борове шуме, преко пута хрватске амбасаде.
Са једне стране постамента је горе цитирани натпис, са опречне – плоче са британском, америчком и црногорском заставом, испод фигуре која личи на птицу пресјечену у њеном подножју.
по сообщению жены солдата, Ирины Ивановны, письменной связи нет с 1941г. пропал б/в., в 1941г.
Донесение № 66063 от 31.07.46г. Мошенский РВК.
В донесении числятся пропавшими б/в. в 41г. 689 человек и сведений о их судьбе нет.
В ЦА МО по 41-42 г.г. документов очень мало, т.к. в начале войны десятки дивизий попадали в окружение, если дивизия попала в окружение, то штаб дивизии уничтожал все документы, поэтому от дивизии не оставалось никаких сведений.