Црква Светог пророка Јеремије у Врбовцу

Црква Светог пророка Јеремије у селу Врбовцу, надомак средњeвњковне српске престонице Смедерева у области Смедеревског Подунавља и Јасенице је значајно историјско место из Првог светског рата. О историји, Светосвској - мисионарској заједници при овом храму и прослави празника Видовдана, разговарали смо са надлежним парохом Душаном Поповићем.

Крајем октобра 1915. године царска аустријска и немачка војска је напала Краљевину Србију надмоћним снагама поучена претходним поразима 1914. године. Главни правац напада је био преко Саве и Дунава ка Београду а један део трупа је кренуо на област Смедерева. Задатак им је био да заузму Смедерево, уђу у Моравску долину и коритом реке Јасенице зађу међу српске снаге под Београдом иза леђа и принуде их на капитулацију. На положају код Врбовачке косе нашао се у том тренутку славни «Једанаести пешадијски пук» Шумадијске двизије, првог позива који је водио на овом потезу битку с далеко надмоћнијим снагама непријатеља и успео да задржи њихово напредовање док се главнина снага није повукла према Косову. Народ Врбовца се сећао да су жене направиле Славске колаче војницима који су славили Митровдан и однеле у ровове а већ у освит зоре непријатељске хаубице и митраљези су их Причешћене водиле у наручје Светог Кнеза Лазара. Овај пук је побрао венце славе и обновљен учествовао на Солунском фронту 1918. године, јер му је припала част, да први крене у јуриш и пробијање непријатељских линија на фронту, јуриш којим је ослобођена Србија. Њихова величанства Краљ Александар Карађорђевић и кнез Павле Карађорђевић уз помоћ народа села Врбовца подигли су у овом месту Цркву и спомен костурницу 1937. године у знак сећања на ове јунаке, који су остали међу виноградима и шљивицима Шумадије. Земни остаци јунака су тада сакупљени и достојно сахрањени. Ово је једна од четири такве Цркве у Србији које су и костурнице а остале се налазе у Лазаревцу, Крупњу и Пецкој.

Посебна вредност ове Цркве је живопис поред архитектонског склада и композиције. Живопис је дело руског академског сликара Андреја Биценка ( Курск, 1886 - Кливленд, 1985 ), који је дошао из руске избегличке колоније у Петровграду (Зрењанину) да живопише овај храм. Црква је стављена под заштиту државе тек 2000. године. Тек 2007. године старањем тадашњег председника општине Смедерево Слободана Миладиновића, родом из Врбовца и пароха Душана Поповића храм и костурница су у потпуности обновљени и заштићени од пропадања. Остаје жал, што се генерације младих у Србији не доводе чешће на оваква места у екскурзијама, на живе часове историје. Ове године у октобру месецу ће се обележити стогодишњица ове битке.

У истом периоду обнове храма и костурнице, дошло је и до духовне обнове парохијског живота. На Сретење 2009. године је формирана Светосавска - мисионарска заједница од дела парохијана који редовно долазе на богослужења. Слава заједнице је Сабор Срба Светитеља. Отац Душан Поповић каже - да назив и Слава нису случајно одабрани и да је сабор веома важан за нас Србе јер указује на важност нашег јединства. Светосавље указује на значај анђела Српске Цркве, који је наш молитвеник пред Христом, Светога Саву. Мисионарство је и даље веома значајно у овом народу који је захваћен болешћу безверја и празноверја. Нама је узор Богомољачки покрет Светог владике Николаја Велимировића а циљ нам је да оживимо, уз Божију помоћ, духовни живот на овим просторима, истиче отац Душан. Временом се заједница развијала па смо основали и Коло српских сестара, Удружење српских домаћина и пошто је ово храм везан за ратна страдања а по узору на Русију и њено козаштво, основали смо у оквиру четничког покрета и четничку јединицу, како мушку тако и женску што је својеврстан куриозитет. Циљ нам је да сперемо љагу са четничког имена која је бачена у току Другог светског рата од стране комуниста јер је познато да су четници били, монархисти, свесни српски домаћини, који су се увек борили да заштите српски народ, како на простору Старе Србије, тако и на простору Српске Краине и Републике Српске у потоњим ратовима.

Ове године је свечано прослављен Видовдан у Цркви Светог пророка Јеремије у Врбовцу. Носилац прославе је била Светосавка - мисионарска заједница. Деца су рецитовала пригодне родољубиве песме о Косовском боју. У порти храма су зајечале српске гусле у рукама чтеца Александра Стошића из оближњег места Суводола. Видовданску беседу је надахнуто одржао професор Милосав Илић из Смедерева. Посебан доживљај био је наступ Магдалене Младеновић из Врбовца која је певала старе Косовске песме.

У Цркви Светог пророка Јеремије у Врбовцу, сви ходочасници, овој својеврсној "Ћеле кули на Дунаву", могу да нађу и издања издавачке куће "Чувари", посебно дела архимандрита Тихона Шевкунова и братства Сретенског манастира у Москви, "Несвети а свети" , " Нова чуда преподобног Сергија Радоњешког", "Није на продају" , музичка издања хора Сретењског манастира...и друга издања.