18. јануара и 1. априла славимо спомен на преподобног Псково-Печорског старца Симеона (Желнина; 1869-1960)
Када је узрастао до младића, будући старац је постао искушеник у Псково-Печорском манастиру. Настојатељ обитељи га одведе у влажну, тамну келију- пештеру, ископану у брду поред Успенског храма где се некада подвизавао канонизовани прозорљиви схимник Лазар, рекавши му: „Ево ти келија, овде ћеш и умрети“. Тако се и догодило.
До дубоке старости ревносни подвижник је проводио дане у раду и непрестаним молитвама. Био је пострижен у схиму са именом Симеон, постављен за духовника Псково-Печорског манастира и око 30 година служио у Успенском храму. Становници Печора су називали овај храм „Симеонов“.
Када су 1944.г. Немци спремајући се за повлачење, затражили евакуацију свих настањених у манастиру, отац Симеон је са братијом одслужио молебан који је трајао читаву ноћ. Ујутру су се околности на фронту промениле, Немци су били принуђени на повлачење и манастир је остао сачуван.
Старац Симеон је стекао дарове духовног расуђивања,прозорљивости, исцељивања болесних. Он је говорио о болестима које није познавао и одговарао на писма док је још само одлазио у обитељ. Сачувано је мноштво писаних доказа људи који су се на чудесан начин исцелили и добили утеху у туги захваљујући молитвама преподобног Симеона.
Пример смирења и послушања показао је старац чак и у својој блаженој кончини. По Божијем откровењу он је чекао смрт 15. јануара 1960 године-на празник преподобног Серафима Саровског. Али игуман манастира, архимандрит Алимпије (Воронов), се забринуо и замолио оца Симеона да се овај помоли Богу да му се одложи тренутак кончине како га не би сахрањивали на празник Богојављења. „Добро,“ одговорио му је смирени старац,“ти си игуман, а ја искушеник, нека буде по твом“. Тако се и догодило: упокојио се старац у Навечерје Богојављења, а сахранили су га након празника Крштења Господња.
2003.г. јеросхимонах Симеон је био прибројан лику Псково-Печорских светитеља. Његове свете мошти чувају се у манастирском Сретењском храму.
Све науке-ништа су без науке о спасењу
„Све науке и знања ништа су без науке о спасењу. “
„Плотски живот-пливати једним током и наслађивати се лево и десно, духовни живот-против тока, непрекидан труд, у супротном односи којекуда.“
Сећај се: са нама ће бити само оно што је Господ одредио
„За оно где не можеш да помогнеш, шта не можеш да промениш (животне околности) - ништа се не брини; о греховима се брини.“
„Сећај се: са нама ће бити само оно што је Господ одредио.“
„Веруј у Божију Промисао- сам не измишљај ништа, живи- како ти је Бог дао и буди оно што јеси; чисти се од страсти колико можеш, моли се, придржавај се заповести, покај се.“
„Мисли: желим оно што Бог жели...“
Како да се правилно понашаш са људима
„Не веруј сваком гласу; не жели све што видиш.“
„Не ради све што можеш-ради само оно што треба; шта не знаш-не утврђуј, нити поричи већ питај.“
„Буди кротак, пре него дрзак, више ћутљив него брбљив.“
„Према свима буди умиљат, али никоме немој ласкати.“
„Започињи нешто, тек пошто си испробао своје снаге.“
„У жалости- не буди утучен, у срећи-не буди раслабљен (земаљска срећа је непостојана, смењује се са огорчењима).“
„Служи свима коме можеш; буди человекољубив- бићеш вољен од Бога и ближњих; ономе ко те је повредио-опраштај.“
„Води рачуна о себи, а не о маси људи. Она је као бурно море. Онако како ћеш сам стати пред лицем смрти, тако увек стој и пред самим собом.“
„Не веруј својим и туђим речима, а веруј својим и туђим делима.“
Како се понашати према онима који су против тебе
„Према онима који су против тебе понашај се без човекоугађања, бојазни, збуњености-по Христу, смирено, чврсто, снисходљиво, некада (када је потребно) чак и оштро. Један је Бог и њих и тебе створио, свима предстоји смрт, не обраћај пажњу на оне који те искушавају. Сами не могу ништа-пиони.“
„Буди кротак, одлучан; крсти се свуда.“
„Мисли овако: извињавам се, опраштам свима који су ми нечим наудили; опрости нам свима Господе и спаси нас. Идаље цени и поштуј оне који су те увредили; можда ће се после покајати. Буди им јако благодаран- они помажу твом Спасењу-по Промислу Божијем.“
Боље примећивати код других врлине , а код себе грехове
„Не критикуј друге, труди се да им се прилагодиш, иди им у сусрет, истрпи их, буди умиљат и отворен, живи за све, ближње чини срећним, смируј се, прећути, буди саосећајан- Бога ради, имај поштовања.“
„Боље примећивати код других врлине, а код себе грехове.“
„Не смеш да се петљаш у туђ живот-своје грехове нећеш видети.“
„Не знаш мисли човека, као ни шта ће следећег тренутка урадити-не суди о њему и не говори лоше.“
„Не веруј да је твој брат лош, а веруј да ти не ваљаш- опрости му, буди снисходљив, пронађи његову доброту и свој гној.“
Ни о коме не мисли зло, иначе ћеш сам постати зао
„Не осуђуј ближњег: теби је познат његов грех, а није ти познато покајање.“
„Онај који осуђује штети трима: самом себи, ономе ко га слуша и ономе о коме говори.“
„Како бисмо научили да никога не осуђујемо, морамо се одмах молити о грешном, да би га Господ исправио; треба уздахнути о ближњем, да би заједно са тим, уздахнули о себи.“
„Забележимо себи једно правило: не веровати онима који осуђују. И друго: никада не говорити лоше о одсутнима.“
„Ни о коме не мисли зло, иначе ћеш сам постати зао; јер добар мисли добро, а зао зло.“
Ближег од Бога никог немамо
„Шта је риба у води-то би требало и човек да буде у Богу.“
„Циљ живота- стицање Духа Светога.“
„Имај на уму: Ближег од Бога никог немамо...На реч „Бог“ љубављу се испуњавај.“
Господ држи оног ко се њега држи
„Мисли: држи ме у Својој руци Господ, зато још личим на човека. Ако попусти Господ-постаћеш гори од скота и злобнији од беса.“
„Покров Божији је над тобом. Знај: бесови су многи,али немоћни су они-без допуштења Божијег. Господ држи оног ко се њега држи.“
„Благодари Богу- и опет ћеш добити оно благо за које благодариш.“
Није довољно клонити се зла-потребно је и чинити добро
„Могу бити опроштени многи твоји греси ако се многи буду молили за тебе-чини добро, док није касно, воли све.“
„Да би спасао душу, није довољно клонити се зла, потребно је и чинити добро.“
„Једноставна врлина-милосрђе, када се пројављује као снисхођење према ближњима.“
Смирени чини добро ономе ко му чини зло
„Смирење се састоји у томе да човек призна себе за грешника који не чини никакво добро пред Господом. Смирење-то је када он савесно ћути, када се не напреже да се његове речи прихвате, када одбацује сопствену вољу, уздржава се од лажи, не произноси пусте речи, не противречи старијем, трпљиво подноси срамоту и приморава себе да поднесе труд и невоље.“
„Истински смирени ако и има неких дарова од Бога: молитву или сузе, или пост, или нешто друго-све то брижљиво крије јер похвала људска као мољац и рђа све квари.“
„Смирени чини добро ономе ко му чини зло.“
За душу је укусна и обилна храна бескорисна: квари здравље, телу отежава.
„Који се уздржава живи здраво, дуговечно и добро.“
„Ако се бориш са страстима у храни се уздржавај, ако слаби тело-храном се подкрепљуј.“
„Треба јести са апетитом али се не преједати. Мисли: појешћу после и одложи. Погледај у клозет-тамо ће све да иструли. За душу је укусна и обилна храна бескорисна: квари здравље, телу отежава.“
„Скотина тебе (твоје тело, осећања) треба да слуша, а не ти (твој разум) њу.“
Није свако дело угодно Богу, само оно урађено са исравним расуђивањем
„Није свако дело угодно Богу, само оно урађено са исправним расуђивањем. На пример, можемо постити, али са ропотом на пост,или на храну, или на начин припреме; можемо постити, али осуђивати оне који не посте; постити и хвалити се постом, речима повређивати ближње. Можемо трпети болест или тугу, али роптати на Бога или људе, жалити се на своју судбину...Таква „добра дела“ бивају неугодна Господу, пошто се чине без расуђивања.“
Придржавај се разноликости у раду
„Придржавај се разноликости у раду: ако заседнеш за књигом- изморићеш се морално, отежаће ти ум, на дуго ћеш изгубити интерес. Труди се разнолико-читање, сеча дрва, шивење, размишљање.“
„Створи навику- труди се у молитви.“
Мужевно носи свој крст-свој карактер
„Мужевно носи свој крст-свој карактер.“
„Желиш да се подвизаваш- (једнако) живи као и сви. Подвизи доводе до прелести, тешко излечиве. Обављаш посао-глава ради и слава Богу.“
„Главно, кајати се за грехе, покајати се; само за свакидашњу борбу Господ ће помиловати, а не за „исправност“ коју немаш, нити ћеш имати (а и ако будеш имао-погордићеш се).
Немоћи-до спасења, до смирења
„Уколико си немоћан (напада те недостатак воље, малодушност, лењост, осећајност, отупелост и слично)-не одбијај због гордости те немоћи од себе, спознај их: природна немоћ није грех- буди смирен (што је при томе природно) чвршће се уздај у Бога, увек му се обраћај за помоћ, утврђуј се у добру, уразумљуј се...“
„Немоћи- до спасења, до смирења (на пример твоја расејаност). У датом тренутку се спасавај, сећај се смрти, и грехова и Бога; по томе се увек трезни.Говори: слава Богу- за бол, за немоћи, за недостатак карактера-очигледно је, за душу је тако боље, спасоносније. Нека боли глава, нека си глуп, без памети, без карактера-само до смирења. Господ ти иде у сусрет, радуј се“.
Пред молитвом је неопходан осећај милости Божије
„Страхопоштовања у молитви нема, јер волимо своје страсти, немоћи, не желимо да се боримо са њима. До последњег се моли.“
„У молитви проси од Бога љубави. Моли Бога о благодати Светог Духа. Моли се-да ти Бог укаже шта да говориш, радиш, како да поступаш. Моли се о здрављу, усавршавању. Ваља просити од Господа: доброг здравља душе и тела, мирног живота, хришћанске кончине. Моли се за помиловање у смртном исходу и о заштити- када немаш снаге за молитву.“
„Пред молитвом је неопходан осећај милости Божије.“
Преподобни оче Симеоне, моли Бога о нас!
Мисли преподобног Симеона (Желнина)
припремила Олга Рожњова
Са руског Ива Бендеља
