Почело је прикупљње средстава за реконструкицју у пожару оштећеног Руског храма који је тридесетих година прошлог века у Белој Цркви подигла руска емиграција, објекта од културно-историјског значаја за овај крај и шире.
Иако је унутрашњост Руске цркве, коју је 14. јануара захватио пожар, како се касније испоставило услед варничења старих инсталација на крову, делимично оштећена, у њој службу Божију није могуће обављати, јавља портал Сеница.ру, чији су репортери обишли храм.
Делимично је изгорео кров, иконе и предмети, који представљају драгоцено духовно и културно наслеђе руске емиграције у Србији. Захваљујући напорима мештана и локалних власти засад је урађено најнужније, саниран кров, међутим греде тек треба заменити, док је општина Бела Црква донирала средства за ремонт храма који није изгорео до темеља само захваљујући брзој интервенцији ватрогасаца.
По речима оца Стефана Јовичића у овом тренутку тешко је прецизно проценити које све радове треба извести у циљу обнове храма. Оно што је сигурно јесте да већина радова на реконструкцији и санацији због временских услова могу да почну тек на пролеће.
„Изгорела је икона Богородице Казанске која је нама од непроцењиве вредности, дар из Русије – прича нам са сузама у очима отац Стефан. Триптиси које су даровали руски кадети су сачувани, док је икона Богородице на којој се налази риза Мајке Божије мало нагорела, иконе Светог Николе и Јована Богосова прогутао је пламен“.
На сајту епархије банатске Српске православне цркве о Храму Светог Јована Богослова стоји:
После Октобарске револуције око 75,000 руских емиграната нашло је ново уточиште у краљевини СХС. Заједно са њима исту судбину делио је и један део црквених великодостојника царске Русије са митрополитом Антонијем на челу. Уз дозволу и заштиту Српске православне цркве и патријарха Димитрија, Руси су основали Архијерејски Синод, 1921. године у Сремским Карловцима, на челу са њиховим митрополитом. Имали су осам црквених општина под јурисдикцијом њиховог Синода у Сремским Карловцима, а једна од њих налазила се у Белој Цркви. Године 1930. на простору данашњег Трга ослобођења, близу општинске зграде и римокатоличке цркве, на месту старе градске куће из 18. века, почела је градња Руске цркве.
Захваљyјући пре свега донацији јеромонаха Јована (пре монашења кнеза Димитрија Шаховског) од 50,000 динара и његовог удела на прикупљању добровољног прилога, радови око зидања цркве приведени су крају 1931. године, истиче јереј Стефан Јовичић. Како је храм посвећен Светом Јовану Богослову, на његов дан, 9. октобра 1932 .године, храм је освештао епископ Теофан Курски уз присуство руских и српских свештеника, као и осталих гостију и званица из Општине.
Крајем 1954. године руске црквене општине стављене су под јурисдикцију Српске православне цркве, те тако и Руска црква у Белој Цркви. Године 2002. започета је обнова храма, а 2003. године живописање храма почиње живописац Зоран Селаковић.
Поједине иконе које се у храму налазе од његове изградње радио је Иван Павлович Трофимов који је поред Војне академије завршио и ликовну академију Строганов у Москви. Његови потомци и данас живе у Белој цркви.
Цркву су користили и кадети јединог Kадетског корпуса који је у то време постојао – Kорпуса „Великог Kнеза Kонстантина Kонстантиновича“, па зато руски кадети и данас Белу Цркву зову „Бела мајка“, пише сајт Јужни Банат.
Сви који желе да учествују у обнови цркве могу да уплате средства на рачун Војвођанске банке број 355000320049649756, са назнаком Српска православна црквена општина при храму св. Апостола Јована Богослова.
