Повратници у Љубожду поново граде живот из темеља

Неколико дана након што су се тринаесторица српских домаћина вратила у село, Албанци из околних насеља организовали су једночасовне демонстрације у Љубожду: своје некадашње комшије називали су терористима и окупаторима, поручујући им да се врате одакле су дошли

Сваког јутра после непроспаване ноћи био сам решен да се коначно вратим у своју кућу у селу Љубожда код Истока, из које су ме Албанци протерали пре 18 година.

Жеља да се поново прошетам својим пашњаком и да удахнем свеж метохијски ваздух коначно се остварила 27. марта, када сам се вратио на своје огњиште, каже Жарко Зарић (63) за „Политику”.

Са још 12 домаћина из овог метохијског села вратио се у Љубожду крајем прошлог месеца. Сви су се сместили у подрум недовршене куће мештанина Чеде Симића. Решени су да ту остану док њихови домови не буду обновљени. Не смета им што спавају на поду, у подрумској мемли, јер су по сваку цену решили да обнове своја имања. Барем оно што је од њих остало.

– Када сам видео темеље своје куће, једино што је од породичног дома остало, срце ми је заиграло. Сетио сам се детињства, младости, рођења своје деце… Успомене не може нико да им одузме, иако је све из куће од 250 квадрата однето. Не само кревети, ормани, столови, лустери, чак су и зидове порушили – прича Зарић, чија је породица године прогнанства провела код рођака у Краљеву, Крагујевцу, Горњем Милановцу и Зрењанину.

Упркос свему што су доживели од комшија Албанаца, Зарић каже да нема намеру да истерује правду и наглашава да је најважније да сачувају завет и веру.

– Када сам се вратио, пољубио сам темељ наше куће и зарекао сам се да ћу јој вратити живот. Ми који смо 14. јуна 1999. године били у колони возила која је напуштала покрајину никада се нисмо помирили са судбином прогнаника – истиче Зарић.

Повратнике у село Љубожда даноноћно чува Косовска полицијска служба (КПС). Често их обилазе и патроле Кфора, у чијем саставу су војници из Словеније и Италије.

– Кад кренемо у центар села по намирнице, прати нас возило КПС-а. Пребродили смо почетни страх, мада опасност од напада екстремиста увек постоји. Од монаха из Дечана само добили брашно, уље и шећер. Ипак, најдражи поклон је шпорет „смедеревац” у коме печемо хлеб – каже Зарић.

Неколико дана након што су се тринаесторица српских домаћина вратила у село, Албанци из околних насеља организовали су једночасовне демонстрације у Љубожду. Своје некадашње комшије називали су терористима и окупаторима, поручујући им да се врате одакле су дошли.

– Ми смо се и вратили одакле јесмо, вратили смо се својим кућама – каже Жарко Зарић и додаје да се нису уплашили ни када су им демонстранти пришли на двадесетак метара од куће у чијем подруму бораве.

– Сигуран сам да би нас напали да испред није било неколико припадника Косовске полицијске службе, а мало даље је била стационирана и патрола Кфора – наводи Зарић.

Косовско министарско за повратак и заједнице, на чијем челу је Далибор Јевтић, одиграло је вероватно кључну улогу у повратку прве групе Срба у Љубожду.

– Бићемо са њима свакодневно и гледаћемо да у сваком смислу помогнемо овим људима и да наградимо њихову велику жељу за повратак. Све породице у овом селу, које су изразиле жељу да се врате, добиће свој кров над главом. Некима ће бити изграђене нове, а другима обновљене постојеће куће – каже Јевтић за „Политику”.

Жарко Зарић нема илузију да ће све бити као некада и да ће све ићи глатко. Ипак, најављује да ће се већ овог лета стећи услови да се, осим глава породица, врате и остали чланови – жене и деца.

– Очекујем да ће мојој породици бити враћено имање, укупне површине седам хектара. Највећи део тог поседа узурпирале су комшије Албанци. Можда им се чини да нас је мало, али нам је срце велико и пуно јер смо се вратили на своје – закључује Жарко Зарић.