Сремски Карловци у сусрет Руском Цару (+ Видео)

У Сремским Карловцима, некадашњем центру руске емиграције, 30. априла 2017. године са почетком у 18,30 часова, отворена је изложба о Царским мученицима Романовима. Отварање изложбе у Патријаршијском двору пратио је пригодан и лепо осмишљен програм, који су започели Хор богословије, предвођен диригентом Предрагом Ђоковићем, певањем химне Царске Русије „Боже, царја храни“ и Хор Епархије сремске „Свети Николај“, под руководством Јована Пејића, уз узвођење химне Србије „Боже правде“.

Његово Преосвештенство епископ Сремски Господин Василије је у свом уводном слову нагласио значај руских прогнаника, посебно из клира и монашког сословија за обнову монаштва и духовног живота код нас између два светска рата. Потом је Хор „Свети Николај“ отпевао три популарне руске народне песме, што је присутна публика поздравила громогласним аплаузом.

Др Гордана Петковић, музејски саветник Градског музеја града Новог Сада одржала је надахнут говор о поставци изложбе фотографија породице Романов. Она се посебно осврнула на уметничку и историјску вредност изложених фотографија. У својо темељној анализи издвојила је неколико природних целина и циклуса, подељених на породичне и парадне портрете царске породице, затим на фотографије из личних албума продице Романових; на фотографије са војном, заповедничком и државничком тематиком цара Николаја Другог и, на крају фотографије из приватног живота царице, великих кнегиња и царевића Алексеја, као и њихове јавне и хуманитарне делатности, неге болесника и рањеника.

Програм су наставили ученици Богословије Светог Арсенија, појањем Светилна Пасхе и славника „Воскресенија ден“, према запису протојереја Ненада Барачког.

Госпоћа Гордана Ђурђевић-Димић, првак драме Српског народног позоришта из Новог Сада и г. Бранислав Мандић, професор Карловачке гимназије и Богословије наизменично су на српском и руском језику читали текст: „Сремски Карловци као бивши центар руског зарубежја“; „Сремски Карловцы – бывший центр русского зарубежья“.

Представник Сретењског манастира у Москви јеромонах Игњатије, уредник портала Православие.ру, је надахнуто, на чистом српском језику казивао о настанку идеје изложбе фотографија „У сусрет руском цару“. Са посебном радошћу је истакао да Србија и Београд имају нешто што чак Русија и Москва немају - то су улица и споменик у част Цара Николаја II, у самом центру престоног Београда.

Хор „Деспот Стефан Лазаревић“ при храму Светог Марка из Београда, са диригентом Предрагом Миодрагом, отпевао је пригодне васкрсне песме: Корнелије Станковић - „Воскресеније Твоје, Христе Спасе“ и Остојић–Руско–Станковић - „Христос Воскресе“.

Крај програма припао је најмлађима и најбољима. Брат и сестра Јаков и Смиљана Попов из Сремских Карловаца, без мане и страха, попут правих одраслих уметника, наизменично и двојезично су одрецитовали дирљиву песму протојереја Андреја Логвинова: „Взайдёт заря для русского царя! Освануће зора цару руском“! Заслужени дугачак аплауз прекинуо је Хор „Деспот Стефан Лазаревић“ песмом Макарова: „Ангел вопијаше“, многољетствијем и троструким тропаром „Христос воскресе“ руског композитора Шишкина.

Цео програм, у трајању од око сат времена врло вешто и успешно је водио Владимир Јовић, матурант Карловачке богословије. После разгледања изложбе неколико стотина присутних посетилаца, у опуштеној и пријатној атмосфери и прелепим просторијама и галеријама раскошног Патријаршијског двора могли су да поделе утиске са гостом из Москве, уз послужење које је приредио домаћин епископ Сремски Господин Василије.

***

Изложба фотографија „У сусрет Руском Цару. Романови – царско служење“, посвећена последњем Руском императору Николају II и његовој породици, враћа нас стотину година уназад, у она тешка, али не и мање славна времена. Пројекат је настао са жељом и циљем да се српској публици приближи лик и дело чланова последње династије и, да се пробуди сећање на породицу Романов, ближе упозна са животом и жртвеним служењем породице последњег Руског цара. Страстотерпац и мученик цар Николај и његова породица уживају посебну љубав код српског народа. Сећања на царске мученике носи посебан значај у текућој 2017. години, када се навршава 100 година од почетка велике руске трагедије. Наредне 2018. године обележавамо 100-годишњицу мученичке кончине последњег Руског императора и његове породице. Они су прибројани лику светитих најпре у Руској Заграничној и Српској Цркви, а потом и Руској Московској Патријаршији.

Од августа 2016. Године, изложба је одржана у многим местима:

Београд ̶ при десетини парохија, у Руском Дому, у Батајници, у Народним музејима Крагујевца, Краљева, Ужица, Чачка, Бора, Пријепоља, Требиња, културним центрима у Бањој Луци, Новој Вароши, Беранама, Зрењанину, Прибоју, Гацку, Ораховцу и Великој Хочи.