Музеји од десет до десет: „У сусрет Руском Цару“ у Кући Краља Петра I

У оквиру манифестације „Музеји од десет до десет“ у спомен-музеју Кући Краља Петра I биће отворена изложба фотографија о царској породици Романов „У сусрет Руском Цару“ и одржан низ културно-уметничких догађаја посвећених руској култури, књижевности и уметности.

Свечано отварање изложбе: 15. мај у 19 часова.

Изложбу ће поздравним словом аутора на руском и српском језику отворити ученице 14. београдске гимназије. Исте вечери, посетиоци ће имати прилику да чују кратке биографије о члановима царске породице. За музички део програма задужене су солиста и певачке групе 14. београдске гимназије, „Завет“ и „Вез“.

19. мај са почетком у 16.30.

Вече посвећено руској песми и поезији. Наступају солисти и инструментални извођачи 14. београдске гимназије.

20. мај од 19. часова

Књижевно вече - „Књижевност у време руске емиграције“. О најпознатијим делима руске књижевности и њеним ауторима, са краја 19. и почетка 20. века ће говорити докторант Богословског факултета у Београду и филмски продуцент Бошко Милосављевић, јереј Далибор Стојадиновић и господин Никола Дробњаковић испред издавачке куће Бернар.

21. мај у 19 часова                              

Пројекција дугометражног филма „Маестро“, о редитељу Јурију Ракитину који је услед Октобарске револуције емигрирао у Србију и постао незаобилазни део историје српског позоришта. У главним улогама: Милош Биковић, Мира Бањац, Рената Улмански.

Изложба је отворена до 22. маја 2017. године.

Кућа Краља Петра I,

Васе Пелагића 40, Београд

Добро дошли!

Изложба фотографија „У сусрет Руском Цару. Романови – царско служење“ посвећена је последњем Руском императору Николају II и његовој породици. Пројекат је настао са жељом и циљем да се српској публици приближи лик и дело чланова последње династије. Поред тога, да се пробуди сећање на породицу Романов, ближе упозна са животом и жртвеним служењем породице последњег Руског цара. При томе су се организатори потрудили да фотоматеријал одаберу полазећи од жеље да пре свега прикажу лепоту породице Романов, њихов свакодневни живот и служење за добробит Отаџбине и свог народа.

Управо мученик цар Николај и његова породица уживају посебну љубав код српског народа. Буђење сећања на царске мученике носи посебан значај у долазећој 2017. години, када се навршава 100 година од почетка велике руске трагедије, а 2018.године 100-годишњица мученичке кончине последњег Руског императора и његове породице, који су у Руској и Српској Цркви прибројани лику светитеља.

Изложбу чине црно-беле фотографије из историjских архива и личних албума породице Романов.Изложба је тематски подељена на целине. Једну целину чине портрети чланова царске породице. Међу њима се посебно издвајају парадни портрети. Психолошки портрети доносе сву лепоту словенског лика, а гледаоци такође имају увид у моду и стил облачења са краја 19. и почетка 20. века.

Друга целина су жанр фотографије. У оквиру ове целине извајају се фотографије из личних албума породице Романов. То су спонтане фотографије, неформалне. Забележени су моменти у шетњи, разговору, одмору, дечијим играма. Ове фотографије су реткост јер су их радили лично чланови породице. Познато је да су Романови посебно волели фотографију.

Следеће су фотографије војне тематике. На њима цар благосиља војску пред одлазак у рат, испробава ново оружје, даје војсци наређења, укључује престолонаследника у тајне војевања.

Царица и велике кнегиње су се бавиле хуманитарним радом. Обилазиле рањенике, помагале болесним војницима и делима и речима. Из њихових дневника се зна да су асистирале и приликом најтежих операција. Забележене су док негују војнике.

Посебно је важан и цитат ̶ речи које је изговорио наш Владика Николај Велимировић, 1932.године, о Цару Николају.

Пројекат реализују Сретењски манастир из Москве, портал Православие.ру у сарадњи са студиом „Руски Цар“.

Од августа 2016. Године, изложба је одржана у многим местима:

Београд ̶ при десетини парохија, у Руском Дому, у Батајници, у Народним музејима Крагујевца, Краљева, Ужица, Чачка, Бора, Пријепоља, Требиња, културним центрима у Бањој Луци, Новој Вароши, Беранама, Зрењанину, Прибоју, Гацку, Теслићу, Билећи, Ораховцу и Великој Хочи, у Патријаршијском двору у Сремским Карловцима.