Зајечар у сусрет Руском Цару (+ Видео)

У понедељак 5. јуна, у пуној галерији Народног музеја у Зајечару, отворена је изложба фотографија "У сусрет Руском Цару. Романови - Царско служење". Изложбу су реализовали, са благословом Његовог Преосвештенства Епископа тимочког г.г. Илариона, портал Православие.ру, уз подршку Сретењског манастира из Москве, студио "Руски Цар" и Народни музеј у Зајечару.

Отварање је започело химнама Руске Федерације и Републике Србије, у извођењу вокалног састава Ж-дур из Зајечара.

Уводним словом директор музеја, г. Дејан Крстић поздравио присутне и захвалио се Владици тимочком, г. Илариону на благослову, јеромонаху Игнатију Шестакову и свима који су својим трудом допринели овом културно-уметничком догађају. О изложби су говориле Јелица Илић, историчар у зајечарском музеју и Ива Бендеља.

Изложбу је отворио Владика тимочки, господин Иларион. Он је у свом обраћању рекао да је ова изложба "прави бисер за град Зајечар".

"Гледајући ове фотографије, можемо да доживимо готово сваки дан и читав живот царске породице, од ступања у свети брак и рађања деце. Оно што је представљено на фотографијама је веома широка делатност светих Романових. Ако гледамо, као што ћемо то са задовољством сви чинити, дуго и стрпљиво, по више пута се враћајући на неке фотографије, видећемо љубав према породици. Њихову приврженост једних према другима, њихову скривену, али достојанствену радост породичног живота. Видећемо Цара у царском и војном одејанију, што нам наговештава љубав према Отаџбини, храброст тог светог човека да из љубави према отаџбини чини све оно што је чинио. И не само према својој отаџбини омеђаној границама, него да чини и за своју небеску отаџбину и своју словенску браћу кад год су били у веома тешким ситуацијама и неприликама. Оно што се на фотографијама не види јасно, а даје темељ свему овоме, и што ће свако доживети на свој начин- тај сјај у очима и достојанствен осмех, мир који се одражава на њиховим лицима. Попут оног мира на, познатом Студеничком Распећу, када у тренутку страдања на Крсту Господ остаје миран, спокојан и достојанствен, са свешћу да је победа над смрћу и грехом пред вратима. Тако на њиховим ликовима примећујемо управо то. С обзиром да су били заиста посвећени вери, да су заједно читали Свето Јеванђеље и завршавали молитвено правило, сигурно им није промакла реч, она Јеванђељска, Христова да сви који хоће да буду верни, биће гоњени.

Вероватно је да се та нит провлачила кроз њихово породично васпитање и кроз спремност на жртву. Оно, дакле, што се не види јасно на фотографијама, јесте њихова светост. Светост је последица и дар благодати Божије, дар Божији за њихову превелику љубав коју су имали првенствено према Богу. Оно што видимо на фотографијама је љубав према породици и отаџбини, али она је осведочена и утемељена на љубави према Богу и Царству Божијем, на љубави према заповестима Божијим које су они тако суштински чинили. Ако гледамо у прошлост, ова породица мора да нам буде укрепљење за будућност. Ако ова изложба буде само једно историјско сећање на породицу у свету која је некада живела, ако не добијемо надахнуће и схватимо и да деца у породици траже љубав супружника, и љубав према Богу и Цркви, те највише вредности које ми као људи можемо да изнедримо, онда ће ова изложба бити само једна од пролазних, а то не треба тако да буде. Циљ изложбе није само једно историјско сећање, него буђење наде на васкрсење сваког од нас појединачно, сваке породице која живи у данашње време у поприличном хаосу, међусобним сукобима, борби за егзистенцију и многим другим проблемима са којима се данашњи човек сусреће."