Шест векова манастира Павловац, задужбине деспота Стефана

Уз благослов епископа шумадијског Јована, општина Младеновац обележиће 1. августа шест векова манастира Павловац, на дан манастирске славе.

Ово културно добро од великог значаја у атару младеновачког села Кораћица задужбина је деспота Стефана Лазаревића. Саграђена је, према доступним историјским изворима, између 1415. и 1419. године.

Иначе, предео у коме је манастир подигнут био је омиљено ловиште деспота Стефана Лазаревића, а на том локалитету је археолошки истражено гробље из римског доба.

Како најављује Зоран Јоцић, члан Општинског већа, задужен за културу, значајан јубилеј биће пропраћен бројним манифестацијама и богатим уметничким програмом.

– Следећи корак који општина планира јесте обнова конака, чији су темељи сачувани у северном делу манастирског имања. У том подухвату свака помоћ грађана и привредника је добродошла – истиче Зоран Јоцић.

Марко Јефтић, свештеник младеновачког Храма Успења Пресвете Богородице, објашњава да је манастир је посвећен преносу моштију Светог Николе.

– Село Павловци, по коме се манастир данас назива, помиње се први пут у писму деспота Стефана Лазаревића упућеном Дубровачкој републици 21. новембра 1424. године. Овај документ је и једини средњовековни писани траг везан за манастир. Познато је да је Космај био једно од централних подручја Србије тог доба и да је на њему тада подигнуто мноштво манастира, цркава и утврђења. Манастир Павловац је био на важном стратегијском путу који је водио из Београда за Рудник и Ибарску долину, па је 1459. године, након пада српске деспотовине, био изложен нападима Турака – каже отац Марко Јефтић и додаје да се манастир помиње и у попису села Београдске нахије из 1536. године.

О манастиру Павловац постоји и документ из 1690, у коме се наводи да је ту служена једна од последњих литургија пре Велике сеобе Срба, односно масовног преласка нашег народа на подручје Угарске.

Монашко братство није напустило манастир. Остали су на свом имању, где их није мимоишла страшна одмазда Османлија, који су у том походу разорили и попалили манастир.

Први археолошки радови и заштита манастира почели су 1967. године, а здање је обновљено 1990. Богослужење је враћено 1. августа исте године, када се у манастир уселио и први монах.

Велибор Катић, виши кустос и шеф археолошког одељења Музеја града Београда, истиче да се према специфичном начину градње манастирско здање стилом издваја од преовлађујућег у тој епохи. Централни објекат комплекса је црква са припратом правоугаоне основе и према начину изградње сврстана је у моравску архитектонску школу. Манастирском комплексу су припадале још три грађевине – конак, трпезарија са монашким ћелијама и кухиња.

– Ови објекти зидани су неуобичајено, од већих комада камена вертикално постављаних, док је унутрашњост зидова испуњавана трпанцем. У архитектури манастирског комплекса преплиће се локално градитељско искуство са приморским, из региона Котора и Дубровника – наглашава Катић.

Обележавање шесто година манастира Павловац започеће 31. јула научним скупом посвећеном средњовековној историји, чији је манастир значајан део. На том скупу представници Српске православне цркве, Музеја града Београда и Археолошког института представиће сакрално окружење Београда у доба деспота Стефана. Централна свечаност у порти манастира почеће 1. августа у девет часова Светом Литургијом коју ће служити епископ шумадијски Јован, а од 11 часова, у пратњи хора, глумац Милан Цаци Михаиловић казиваће „Слово љубве”, деспота Стефана Лазаревића. Читав програм одисаће духом српског средњовековља, чему ће, одорама и оружјем, допринети и чланови удружења која негују витешку традицију.