Свети праведни Теодор Ушаков

Био је најсвјетлија тачка руске поморске историје у 18. вијеку, вјероватно најсвјетлија личност руске ратне морнарице до данас.Оно што је био Суворов на копну, то је био Ушаков на мору. У исто вријеме су ратовали за Руску империју, и потпомагали један другога у ратним операцима на Медитерану.

Рођен је у селу Бурнаково у Јарославској губернији у скромној породици. Петнаестог фебруара 1761. се пријавио у руску морнарицу у Санкт Петербургу. Послије завршене обуке је послат да служи као кадет на галији, у Балтичкој флоти. Године 1768. пребачен је у Донску флотилу на Азовском мору у Тангарог, и био учесник Руско-турског рата 1768 – 1774. Командовао је личном јахтом Катарине Друге, руске царице, а касније је командовао фрегатом и бранио руске трговачке путеве на Медитерану од британских гусара.

Послије ослобађања Крима од стране Руске Империје, лично је надгледао изградњу поморске базе у Севастопљу и дока у Керсону. У другом Руско-турском рату као командант Црноморске флоте, бриљантно је поразио Турке у бици код Фидонизијских острва, Керча и Рта Калакриа. У овим биткама дошла је до изражаја његова доктрина коју је преузео и усавршио од легендарног Суворова, тако да је суворвску тактику употријебио на мору и извојевао сјајне побједе. Поред великог ратног умијећа, према рањеним Турцима у бици код Керча, показао је велико хришћанско милосрђе и благост, и указао помоћ рањеним турским морнарима на уништеним бродовима, што је у оно вријеме била права ријеткост.

Године 1799. је постао адмирал руске флоте и упућен да помогне Суворову у Италији. Током ове експедиције, адмирал Фјодор Ушаков је потпуно сам помогао правосалавној браћи Грцима и направио грчку републику Седам Острва. Очистио је Крф и сва Јонска острва од Француза. Том приликом су захвални становници Крфа, адмиралу Ушакову уручили много поклона, међу којима и златну ленту са натписом „Крф, ослободиоцу Ушакову“.

Санаксарски манастир у Русији, где су нађене мошти адмирала Ушакова

У наставку своје кампање, са својом ескадром контролисао је јужне обале Италије, блокирао је француске базе у Ђенови и Напуљу и тако значајно ометао непријатеља, подржавајући са мора подухват Суворова у сјеверној Италији. Дубоко је залазио у Јадранско море, и подржавао чак Црногорце на дубровачком ратишту противу Француза. Очистио је Боку од француских окупатора.

Иако је Русија у то вријеме за савезнике противу Наполеона имала Енглезе и једно кратко вријеме Турке, због међусобних несугласица савезника, двојицу великих руских војсковођа Суворова и Ушакова имепратор Павле Први је опозвао и вратио у Русију. Надобудни адмирал Нелсон није хтио да се стави под команду руског адмирала Ушакова иако су британске акције око Малте биле равне нули. Адмирал Фјофдор Ушаков је своју ескадру вратио у Севастопољ и тиме практично окончао своју каријеру непобједивог адмирала без изгубљене битке.

Успеси адмирала Ушакова на мору су поред пораза Турака у неколико узастопних битака, сламање Француза на Медитерану, ослобођење Јадрана, ослобођење грчких острава и изградња руске војне базе на Крфу.

У биткама се показао као ненадмашан војсковођа, али и као велики вјерник и хришћанин и милосрдан човјек, који је знао да удари када је требало, али и да помогне нсебично онима који су помоћ тражили.

Кивот са нетленим моштима Светог заштитника Ушакова

По доласку императора Александара првог на власт 1802. године, адмирал Ушаков се повукао на своје имање у Тамбовској губернији, а када је чуо за лоше здравље својег адмирала, император је хтио да сазна да ли му може помоћи, на шта му је Ушаков одговорио: “Душевна искуства, и снага мора, истрошиле су моју младост и задравље. У Бога се надам да буде само воља Његова у читавоме свијету. Све што се десило у мојем животу, примио сам као велики благослов.“

Умро је у 74. години живота и сахрањен је у Санаксарском манстиру. Његово нетрулежно тијело је откривено у порушеном манастиру од стране комуниста 1944. године, у вријеме када су се Стаљин и његова комунистичка врхушка сјетили адмирала Ушакова, и уручили први орден „Адмирала Фјодора Ушакова“ као орден за поморске заслуге.

Порушен и запуштен, манастир је тек 1991. годне враћен Руској Православној Цркви, а са њиме и адмиралове нетрулежне мошти. По протоколу канонизован је од стране Руске Православне Цркве 3. августа 2001. године за свеца заштитника. Слави се 5. августа по новом календару.