И ове године, на Преображење, крсну славу храма у насељу Пофалићи, изграђеног пред Други свјетски рат, окупили су се малобројни сарајевски Срби. Дошли су и они који су град напустили прије више од двије деценије.
У пријератним годинама у храму у Пофалићима на Преображење окупљале су се на хиљаде сарајевских Срба.
Малобројни српски становници града на Миљацки са сјетом говоре о тим временима.
Ништа није важније од очувања традиције, поручује Милош Ћуковић, чији је отац учествовао у изградњи храма.
- Мој покојни отац је вукао камен за ову цркву 1935. године, а ја сам рођен 1938. и овдје сам се вјенчао и дјецу крстио, прича Милош.
Сваког поратног Преображења, Срба који живе у Сарајеву све је мање.
Ове године у Пофалићима се окупило неколико стотина некадашњих становника Сарајева који сада живе у Источном Сарајеву.
Потомци чувају од заборава обичаје предака.
- Прије са својим родитељима, а сада са својом дјечицом, редовно сваке године долазимо овдје у цркву зато што је то црква гдје сам ја крштен, прије рата, каже Александар Тодоровић.
Храм Преображења Господњег у Сарајевским Пофалићима већ 77 година чувар је духовности сарајевских Срба.
- Недељно имамо неких 50-100 вјерника који редовно посјећују богослужење овдје из Сарајева, а има људи који живе у Лукавици, а везани су за овај храм, овдје су вјенчани и крштени и долазе на службу без обзира што тамо живе, истакао је Чедомир Ђелмо, парох долачки.
Освештењу храма 1940. године присуствовало је чак 50 хиљада вјерника.
Некада се због прославе Преображења у цркви у Пофалићима заустављао саобраћај на сарајевским улицама.
Након Дејтона, град на Миљацки се преобразио, а Срба у Сарајеву готово да и нема.