Док то радимо, има наде да ћемо се састајати у Призрену

У манастиру Светих Архангела код Призрена, је у недељу, 13. августа, захваљујући поклоницима из Бачке епархије, и члановима Удружења Краљевина Србија из разних делова Србије, капела Светог владике Николаја Жичког, била испуњена народом. Свету Литургију је уз саслужење архимандрита Михајла, игумана ове свете обитељи, служио протојереј Жељко Тешић из Футога. По окончању Свете Литургије отац Жељко се обратио окупљенима пригодном беседом у којој се у име свих који су дошли са њим из Бачке епархије захвалио оцу Михајлу на великој љубави и гостопримству, и између осталог поздравио једног од присутних Ораховчана, Слободана Сићу Станковића, који са својом породицом ових дана уз помоћ многих појединаца и удружења гради кућу у Ораховцу.

- Ми се молимо Богу да и он са породицом, са народом нашим остану ту, јер ми као народ се не можемо помирити са чињеницом да ово више није српска земља. То што мисле други и говоре то је њихов проблем, за нас то мора остати наше. Знамо да кроз историју, која је изузетно богата и турбулентна, било свега и свачега, знамо да се историја понавља, да се географски положаји мењају, да се карте прецтавају, да се миграције дешавају, али најпре Срби морају да се промене, да се обоже, морају да буду бољи, да би то Бог наградио. Ово је једна опомена којом нас Бог позива да се вратимо Њему и не може да то буде без икакве казне. Када будемо схватили да је љубав Божја и милост Његова бесконачна и бескрајна, тада ћемо разумети вероватно и ово што нам се данас дешава, али првенствено морамо бити самокритични и да сами схватимо где смо погрешили и шта је то што морамо да исправљамо-рекао је отац Жељко.

По обичају, који је већ пар година установљен у манастиру, сви заједно и гости и домаћини су се нашли за трпезом љубави у Душановом конаку, где се у име Удружења Краљевине Србије обратио председник Марио Мајсторовић рекавши:

- Наша мисија је да сваког пута долазимо са новим људима, младим људима, који ће преносити причу онога што радимо и онога што овде виде. Све чешће ће се чути по централној Србији да "Косово више није српско", да је то "нешто чега треба да се одрекнемо", и да је то "нешто што стоји као камен о врату у будућности судбине младих". Они млади који дођу овде, који осете Архангеле, Дечане и Пећку Патријаршију, то никад више неће поновити и сигурно неће дозволити ни другима да то понављају. Док то радимо и док живимо овде и посећујемо наше светиње, има наде да ћемо се састајати у Призрену, у што већем броју.

Андрија Тошић из Крушевца, који ради на краљевском двору и бави се историјом краљевског дома Карађорђевог, говорио је о малим стварима које сваки човек треба да учини како би себе могао назвати Србином Православцем и рекао да су Косово и Метохија темељ наше куће – Србије. Андрија је уручио оцу Михајлу збирку фотографија на које је наишао истражујући на Краљевском двору, а на којима је приказан дочек и боравак краља Александра и краљице Марије у Призрену и Пећи приликом устоличења патријарха Димитрија 1924. године.

Чланови удружења Краљевина Србија су оцу Михајлу даровали и слике Цара Душана на дасци и на платну које је урадио Дарко Стојановић, сомболично "да се домаћин врати дому своме".

Отац Михајло се на крају захвалио свима који долазе и помажу наш народ и светиње на Косову и Метохији:

- Нека вам Господ да свима снаге и љубави, хвала вам на вашој искреној помоћи и искреном труду, јер сте ви одабрани и ретки који одвојите своје време и одвојите свој новац да дођете на Косово и Метохију, за разлику од много већег броја Срба који никада нису дошли, ни видели наше светиње и ову нашу свету земљу. А ова наша света земља и светитељи узвратиће вам многоструко и добићете много веће дарове од оних које ви можете да замислите.

Надовезујући се на причу о делима краља Александра на Косову и Метохији, отац Михајло је рекао да је хидроцентралу која је на Бистрици, недалеко од манастира, краљ Александар поклонио Призрену.

Поклоници из Бачке епархије, као и чланови Удружења Краљевина Србија, заједно су посетили цркву Богородице Љевишке у Призрену. Отац Жељко је испричавши историју ове светиње, рекао да у Призрену сада живи свега десетак Срба, ако се изузму ученици и професори Богословије, али да се Косова и Метохије не смемо одрицати. Одрицање од Косова је отац Жељко објаснио речима:

- Без Косова и Метохије нема нам живота. То је као да убијете оца и мајку и кажете "ја сам пао с неба, нисам се родио, него ме је донела рода". Не! Имаш оца и мајку, имаш Косово и Метохију и то је прапочетак.

Удружење Краљевина Србија је уручило помоћ у прехрамбеним производима и средствима за хигијену и манастирима, а помоћ су обезбедили у сарадњи са Фондацијом ЊКВ Принцезе Катарине и локалних одбора широм Србије.

- Као и свих претходних година, помоћ смо носили осећајући потребу да одржимо везу са нашим људима, монасима, манастирима и целокупним наслеђем на Косову и Метохији у овом изузетно тешком времену, као и велики терет одговорности који као генерација и појединци преузимамо према својим потомцима и прецима у вековима за нама-рекао је Марио Мајсторовић.

Током посете Чланови Удружења Краљевина Србија су посетили и Призренску богословију, Храм Светог Ђорђа, прошетали градом преко старог каменог моста на Бистрици, посетили и Високе Дечане, Пећку Патријаршију, Будисавце, Грачаницу, Газиместан, Прилепац и општину Ранилуг.

У општини Ранилуг посетили су и породицу Томић из села Панчело, која има седморо деце, и уручили јој помоћ у виду школског прибора, ранаца, одеће, обуће, играчака... За децу Ранилуга и ђаке прваке обезбедили су 65 ранчева за школу