Ђурђевдан у Призрену

Многи мученици од Светог Георгија до данас су показали да је пут крста и пут страдања једини спасоносни пут.

Саборно и свечано, уз црквена звона и присуство неколико стотина верника пристиглих с разних страна, у Призрену је прослављен празник Светог Великомученика Георгија- Ђурђевдан, храмовна слава обновљеног саборног храма и крсна слава Епископа рашко-призренског и косовско-метохијског г-дина Теодосија. Владика Теодосије је као домаћин началствовао Светом литургијом, а саслуживао му је презвитер др Александар Ђаковац из Београда са још деветнаест свештенослужитеља из Рашко-призренске епархије. За певницом су били ученици Призренске богословије са својим професорима, а у организацији Универзитетске омладине из Београда, организовано је на литургију пристигло и двадесетак студената са Београдског универзитета.

Владика Теодосије је у празничној беседи захвалио свима који су дошли да Св. Георгија прославе у Призрену и у првом делу беседе је говорио о животу овог великог светитеља:

- Данас прослављамо Великомученика Георгија победоносца, коме је посвећен овај храм у којем смо се сабрали и у коме служимо. Господ је заповедио својим ученицима да имају љубав међу собом, јер по томе ће познати да смо његови ученици. Господ који је љубав и који је из љубави створио овај свет и у њему човека и промишља о овом свету и који је из љубави дошао у овај свет, примио тело и пострадао и васкрсао, је извор љубави и Он нам даје љубав, како би и ми њиме могли да волимо пре свега Бога, а онда и ближње своје. Свети Великомученик Георгије је својим животом, својом жртвом, посведочио ту љубав. Иако млад, по годинама, и успешан и богат, са високим звањем код цара Диоклецијана, средином трећег века, видећи како безбожни цар прогони хришћане, он је сам исповедио веру у Христа, презрео свој живот и пострадао за Христа, јер је Господ рекао, чули смо у данашњем Св. Јеванђељу ,,Ако вас гоне, знајте да су и мене гонили пре вас. Свет вас је омрзнуо, јер нисте од овога света, јер не припадате овом свету“ Иако ми хришћани живимо у овоме свету, ми не живимо за овај свет, јер овај свет без Бога, без Христа је себичан, и тражи своје, а Господ је дошао у овај свет, не да тражи своје, већ да послужи човеку и његовом спасењу. И зато Господ тражи од нас да не будемо себични у овоме свету, него да имајући Њега и љубав Његову, посведочимо богољубље и братољубље. Заиста Св. Ђорђе као и свети Првомученик Стефан и многи пре њега и после њега до данашњег дана, су посведочили љубав пострадавши за Христа за истину, правду и за живот вечни.

У другом делу беседе владика Теодосије је саопштио окупљенима да је Св. Архијерејски Сабор Српске Православне Цркве, који је у току, у Диптих светих и Календар СПЦ унео три нова светитеља, који су живели и пострадали на Косову и Метохији:

- Српски народ је богатији за три нова светитеља мученика, који су унети у Диптих светих и Календар Српске Православне Цркве на Светом Архијерејском Сабору који је у току, а то су Света Босиљка Пасјанка, као и два светитеља из Пећи: Свети Григорије и Свети Василије Пекар. Владика је испричао и кратко житије Свете Босиљке Пасјанке:

- Она је са својих седамнаест година, будући девојка, била отета од једног Арнаута, муслимана, на силу. Хтели су да је потурче, да јој промене веру, да је удају за тог безбожника. Она је то одбијала по цену свог живота. Ништа на овом свету није могла супротсавити љубави Христовој. Говорила је ,,ја имам своју веру, ја имам свог женика Риста (Христа)“. Цепала је димије, цепала је одећу коју су хтели да јој обуку, није узимала храну, потпуно је била предана Богу и била је спремна, попут многих мученика и свој живот да да за Христа. Тако мучена, она је пострадала, исекли су је на комаде и бацили, али су хришћани њене мошти узели и сахранили у цркви, сада цркви Св. Преображења у Пасјану у Поморављу. А њена мајка, видевши страдање своје ћерке, казала је ,,када је овако сачувала своју веру и свој образ, немам разлога да плачем, него ћу да певам.“ То су хришћани, браћо и сестре! И кад страдамо ми ћемо да певамо, верујемо у васкрсење. А страдање је бивало и сад бива и биће, јер је Господ нама одредио пут крста, пут страдања, и нама је даровао тај пут страдања и љубав. После страдања, долазимо до оног најлепшег што је Господ наменио, то је живот у радости, са свима светима у Царству Небескоме.

Владика Теодосије је казао да се ни преподобномученик Григорије монах Пећке Патријаршије и Василије Пећки Пекар, нису хтели одрећи своје вере и због тога су мученички страдали од Турака и додао да се на њиховим гробовима и данас дешавају многобројна исцељења и чудеса, као и на гробу Св. Босиљке. То Господ чини, како је казао владика, да нама покаже да је пут крста, пут страдања једини спасоносни пут:

- Свети Мученици су нама оставили пример да и ми останемо у својој вери да и ми чувамо што нам је Бог дао и што су наши свети преци створили: наше светиње и ову свету косовско-метохијску земљу, коју су залили крвљу и сузама и својим знојем. Све смо то наследили да сачувамо, а не да се одрекнемо. Јер ако се ми одрекнемо Христа, своје вере и ове свете земље, онда ће се Господ одрећи нас, неће нас препознати за своје. Рећи ће ,, идите од мене проклети у вечни огањ, јер ви мене нисте признали на земљи, зато вас не познајем“, а свети мученици су они који ће бити сведоци на Небу, кад Господ буде судио свима, како су они из љубави према Христу и Цркви Његовој Светој пролили своју крв. А имајући силу Божју и снагу Бпожју да издрже све то, презревши овај привремени, земаљски живот за онај вечни, продавши све овде на земљи, да би купили бисер скупоцени, који није за овај свет него за вечност. То је пример и нама који смо се сабрали на овој светој литургији и свим православним, који верују у Васкрслога Христа.

На крају је владика Теодосије још једном заблагодарио Богу што су своју светост ови свети новомученици пројавили у наше време:

-Ми смо заиста благодарни Богу, што су ови свети новомученици, који су и до сада своју светост пројавили у народу, у ово наше време уврштени у Календар и у Диптих светих. Заиста, они су наши заштитници и молитвеници пред престолом Господњим. Они су ти који нас посматрају, крепе, дају нам силу и снагу да и ми исповедамо своју веру, да никада не посустанемо. Да и ми чинимо дела достојна свога имена и свога позива и звања, а то можемо чинити само ако будемо имали Господа нашег, јер не можемо својим снагама ништа добро учинити, а камоли мученички пострадати и исповедати Господа Васкрслога. Зато, њиховим молитвама Господ нас је укрепио на путу Христовом, на путу спасења, Господ нас је упутио, да се и ми у ово наше време не одрекнемо свега Божјег и честитог у нашем роду, као што се нису одрекли ни наши преци, да би они били наши сапутници кроз овај живот, да знамо да нисмо сами и да сила Божја није у моћима овога света, у новцу, у оружју, већ да је сила Божја у речи спасоносној, у речи Св. Јеванђеља. Њиховим молитвама да нас Господ све помилује и спасе. Амин!

Игуман дечански, отац Сава је честитао славу владици Теодосију и пожелео му да још много година ,,мирно, у љубави и радости води Епархију рашко призренску и косовско-метохијску и народ у њој, ка Царству Небеском и Христу Господу Нашем“.

На крају Литургије око храма је обављена свечана литија у којој су ношене мошти Светог Великомученика Георгија. Након што је са благословом Епископа, игуман манастира Високи Дечани архимандрит Сава, благословио и преломио славски колач, отац Иларион, игуман манастира Драганац је народу принео на целивање мошти Св. Георгија које су у цркви у Призрену чуване до 2004. године, а сада се чувају у манастиру Грачаница. У истом кивоту се чувају и мошти Св. Стефана Архиђакона и Св. Харалампија.

Црква Св Георгија у Призрену је пострадала у Мартовском погрому 2004. године од стране шиптарских екстремиста. Неколико година потом је обновљена, а ових дана су у цркви постављени нови полијелеји. О цркви брине парох призренски јереј Слободан Ђорић. Он у парохијском дому живи са супругом Видосавом и синовима Павлом и Урошем. За њих је храмовна слава био посебан дан, јер су у порти могли да се играју са својим вршњацима који су дошли из Ораховца и других места, што је других дана реткост.