Недавно је у Малој галерији Дома Војске Србије у Београду отворена изложба „Заборављени хероји“ која са претходне две „Хлеб у Великом рату“ и „Српкиња - хероина Великог рата“ чини практично трилогију која јавности пружа поглед на Велики рат из посебног угла и баца ново светло на на заборављене хероје.
Гост у овој емисији „За Христољубиву војску“ био је културолог Димитрије Вујадиновић, председник Балкан култ фондације и аутор поменутих изложби.
Лајт мотив изложбе „Заборављени хероји“ јесте судбина хероја после завршетка Великог рата и трагање за одговором шта се догодило са идеалима за које су се борили?
Аутор наглашава да етичка вертикала која је носила и надахњивала Српску војску није била уграђена у темеље нове државе Краљевине СХС и касније Краљевине Југославије, а није израђен ни модел културне политике у који би биле уграђене етичке вредности за које је Србија добила признања чак и од неприајтеља.
Хероји Великог рата угланом су били скрајнути, заборављени и препуштени сами себи зарад „мира у кући“ у којој су изједначени победници и поражени, величанствена жртва и злочин. Та неправда и понижење највише су погодили инвалиде који су били принуђеи да просе на улицама и официрски кор у чије редове је „преведено“ више од 3.000 некадашњих официра Аустоугарске војске без преиспитивања одговорности за ратне злочине које су починили.
Какав је однос државе Краљевине СХС и Краљевине Југославије био према том подвигу Српске војске и народа говори и судбина две књиге које описују Албанску гоготу и судбину хероја, посебно инвалида, после рата. Реч је о роману Растка Петровића „Дан шести“ и трилогији „Тешка времена“ Мирослава Голубовића које су објављене тек 1961. године, односно 1972. године. Прва, дванаест година после смрти Растка Петровића, а друга у издању аутора пред сам крај живота јер нико од издавача није био заинтересован за ту тему.