Једне везе рађају друге везе. У свету капиталистичке магије, у банкарским епруветама и ретортама новац рађа новац. «Бездан бездан дозива» (Пс. 42, 7) и слично тежи сличном. А крв изазива крв.
Мала крв изазива велику крв, независно од оправдавајућег тепања оних који су «први почели». Бог, Који одређује границе од песка чак и чудовишту као што је море (в. Јер. 5, 22), умириће временом и струје крви. Међутим, то не може да учини човек који је родио зло. Он је осуђен да полуди од онога што ће видети његове очи, уз постепено схватање своје првобитне кривице.
Снови су ефемерни. Крв је стварна. И крајње је чудно то што управо ефемерни снови сваки пут рађају проливање стварне крви. Сан о земаљском Рају је већ изродио толико великих крвопролића! И ево опет. Лопови и сатанисти певају користољубиву и варљиву песму. Непокајани грешници и многобројни људи без памети верују у текст и певају мотив за њима. Најамне убице чине прве злочине. Таква је шема. Тако је било и опет је. А даље ситуација обично измиче (измакла је) контроли. Даље не треба забрањивати руски језик, већ напротив, приморавати људе да читају Достојевског у оригиналу. У «Злочину и казни» је све описано. Јер ево шта тамо пише:
- Лажна идеја, магла у мислима и демонски снови, који су гордог студента натерали да узме секиру у руке.
- Затим убиство ради опробавања својих снага и ради «победе праведности».
- Затим одмах убиство још једног невиног човека, зато што крв рађа крв и овај закон треба знати унапред.
- Затим – Пакао на земљи и неиздржива душевна мука.
- Затим – покајање и робија с кошмарним сновима ноћу.
Није важно преко чије крви су људи преступили у лажном пориву ка срећи – преко крви старице-зеленашице, Јеврејина-закупца или злог (наравно, најгорег на свету) диктатора. Каинова логика... О! Та Каинова логика! «Можеш! Треба! Најбољи си! Достојан си већег! Иди – убијај!» Ову Каинову логику лукави је већ уткао у људску свест и прво крвопролиће представља само почетак неочекиваних ствари.
Читајте вести. «Две старије жене заклале су поштара који је носио пензије да би га опљачкале.» «Дужник, који је истериван из стана убио је судског извршитеља и сведоке и убијен је из снајпера.» «Породична свађа се завршила експлозијом гранате. Муж је погинуо, жена је тешко рањена.» Сад ће то бити стил, и тон, и смисао свакодневних вести. И то вести које су најстроже цензурисане.
И биће све чешћих отмица људи ради добијања откупа. Биће и многобројних самоубистава оних који су се вратили из неправедног рата и схватили да нису постали Робин Худови, већ ђавоља браћа. Биће још свађа у свакодневном животу које неће прећи чак ни у тучу, већ у пуцњаву. И престаће да раде предузећа, опустеће рафови у продавницама. И, као увек, кривци ће се тражити на погрешном месту. А душевних болесника ће бити све више, појавиће се и канибализам. Прво «шаљиво-ритуални» (пециво у облику прстију и ушију непријатеља, торте у облику деце), затим (неизбежно) и прави. Биће још много разних ствари. И новине ће објавити само нешто, све неће рећи. Превише је страшно говорити «о свему» у току борбе за земаљски Рај и пред заједничким гробом који је заједнички ископан. Заједнички ископан – подвлачим.
Али желим да се вратим крви уопште. Оној крви коју земља неће да упије и која се скорева у грудве на површини земље. Оној крви која зна да вапије, премда је људско ухо не чује. Крви која се лије из исечених прстију и дечјих тела прегажених оклопним возилима.
У 21. глави књиге Поновљених закона (обавезно пронађите и прочитајте!) говори се о томе шта треба учинити ако је у пољу пронађено тело човека чији је убица непознат. Да човек не би био крив за крв и да га Бог не би казнио за невину смрт (!) треба измерити растојање до најближих градова. Становници најближег града треба да узму јуницу која није носила јарам. Треба да је закољу у незасејаној долини, да позову левите и да оперу руке изнад јунице. Треба да кажу: «Руке наше нису пролиле ову крв, нити су очи наше виделе; милостив буди народу Свом Израиљу, који си искупио, Господе, и не мећи праву крв на народ свој Израиља» (5 Мојс. 21, 7-8). И то је изнад само једног трупа човека чији је убица непознат!
Кирил Јерусалимски у тумачењу изабраних места из Мојсијевих књига (такозване «Глафире») ово место о јуници тумачи као пророчанство о Христу. И то је зиста тако, као и речи о риђој јуници, о бакреној змији и много тога другог из тајанствених књига Старог Завета. Али хајде да обратимо пажњу на цену крви једног непознатог човека. Обратимо пажњу на страх да се људи не подвргну осуди због само једног непознатог човека који је пронађен ближе једном граду него другима. Становници овог града које представљају најугледни грађани и свештеници треба да се очисте и осигурају од последица проливања чак и такве крви. Иначе – Господ мења погледа на људе и припрема им другачију судбину.
А шта рећи о свесном проливању крви хиљада људи? О хаубицама које отварају ватру по градовима земље која је дојуче била своја? О садистичком одушевљењу вишемилионске армије манијака који у виртуелном простору поздрављају сваку нову смрт, свако ново мучење или казнену операцију? Да ли се може потврдити њихова увереност у то да је срећа ипак близу и да ће се све некако средити и смирити само по себи? Може. Али само у случају ако немате памети и савести, а што је главно – ако никако нисте повезани с Истинитим Богом.
А у случају да знате за Онога Ко је створио небо и земљу; Ко је преко Мојсија дао закон и на крају времена послао Сина у свет, треба да схватите да се ради о превише озбиљним стварима. Ради се о толико озбиљном одговору да за аналогију нема довољно примера и слика. За разлику од лажних пророка који позивају да се земља и воља окропе «злом крвљу», Бог Који је створио крв која тече жилама, строго забрањује да се она узалуд пролива. Иначе неће бити среће на овој земљи. Она неће бити ни за шта. И на њој ништа неће порасти, већ ова земља ризикује да постане развалина и брлог за звери. «Ко год прође мимо ње звиждаће и махати руком» (Соф. 2, 15).
