Бароница Ирина фон Дрејер, која је последњи пут корачала руском земљом 1920. године, још пре одласка Беле армије са Крима, вратила се у Москву, где је рођена пре 100 година – 15. децембра 1915. године. Дана 17. децембра посетила је Сретењски манастир и богословију.
Ирина Владимировна је Русију напустила као петогодишња девојчица. Њен отац, Владимир Николајевич фон Дрејер, генерал-мајор царске војске ратовао је против бољшевика три године, а затим је породица избегла у Париз где је барон уз помоћ веза из времена пре револуције отворио бакалницу на Јелисејским пољима и учио Французе да пију вино.
Сад је бароница до Москве летела три сата, а кад је породица фон Дрејер напуштала Русију почетком 20-их година прошлог века, њихов пут до Француске трајао је неколико мучних година с дугим задржавањем у Истамбулу и Берлину, где их нико није чекао и где је њихов живот био несређен.
Француска такође није била наклоњена емигрантима, девојчица Ира је спавала на коферу. Касније – у келији: дали су је на школовање католичким монахињама. Али ни тамо јој није било боље – однос према њој је био лош, зато што је руска девојчица одбила да пређе у католицизам.
Касније, кад је одрасла и удала се, обишла је скоро цео свет, али у Русији није била од 1920. године.
Уочи свог стотог рођендана Ирина Владимировна је схватила да је наступило време да се врати у домовину. Написала је писмо Владимиру Путину с молбом да добије држављанство.
«За мене је важно да будем Рускиња, не желим да будем ништа друго. Желим да умрем као Рускиња, да станем пред Бога као Рускиња, - објашњава она разлоге свог поступка. – А стогодишњи јубилеј је додатни стимуланс за то.»
Руски председник је потписао указ о томе да се бароници да руско држављанство и она је 15. децембра допутовала у Русију с новим пасошем.
Чини се да не може да поверује својим очима: «Невероватно је да ми се све ово дешава! Седела сам у Француској, - више ништа нисам имала, била сам сама! И ево ме у Русији. Све је овде тако необично, толико пажње, љубави и топлине. Као да сам у бајци!»
Деведесет пет година није била у својој отаџбини, коју јој је све ове године замењивала Руска Црква. «У Паризу увек идемо у руску цркву, - каже бароница. – Родитељи су нам то усадили од детињства. За нас је то важно. Сви емигранти из Русије иду у руске цркве.»
Трећег дана свог боравка у Москви бароница је посетила Сретењски манастир. У саборној цркви обитељи служена је литија за покој душа свих оних који су погинули у међусобним ратовима.
После литије Ирина Владимировна је обишла манастир и литију. Највећи утисак на кћерку генерала Беле армије оставила је главна фреска богословије «Христос и ученици», где су приказани руски свеци, писци и мученици из прве половине ХХ века и наши преминули савременици.
За време кратке екскурзије ученици богословије су приредили гошћи изненађење одржавши мали хорски концерт у једној од слушаоница. На гошћу је посебан утисак оставило извођење химне „Боже, цара чувај!“
Ирина Владимировна се срдачно захвалила братији обитељи и ученицима богословије на топлом пријему.