На празник Светог Николаја Мирликијског Чудотворца, 19. децембра 2015, у цркви Светог Николаја Мирликијског у Никољцу је Свету Архијерејску Литургију служио Његово преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки Г. Јоаникије, са свештенством. Послије Литургије пререзан је славски колач у славу небеског заштитника овог светог храма, као и бројних свечара из Бијелог Поља.
![](http://www.pravoslavie.ru/sas/image/102240/224095.p.jpg)
Обраћајући се пригодном бесједом преосвећени Владика г. Јоаникије је подсјетио на ријечи светог славног и свехвалног Апостола Павла, који каже да су Хришћани православни миомир Христов.
"А да је то тако најбоље свједоче светитељи Божји, јер шта су светитељи Божји? И они су хришћани као и ми, једино што су засвијетлили више врлинама него ми остали Хришћани. Засвијетлили су свјетлошћу, милосрђем, побожношћу, љубављу, добротом, праштањем, трпљењем и осталим божанским врлинама."
![](http://www.pravoslavie.ru/sas/image/102240/224096.p.jpg)
"Да је то тако свједочи и свети отац наш Николај Мирликијски Чудотворац. Он је тај миомир Христов. Он се сјединио са Господом и зато његов спомен тако мирише, његове Свете Мошти тако миришу а његова дјела су миомир Христов, а то је заправо Божја благодат која обнавља и мисао људску и осјећање просвјетљује и оплемењује и вољу нашу окрепљује. Међу нас православне Хришћане насађује љубав, зближава нас једне са другима, зато се ми окупљамо око тога стуба, кога је Господ поставио у цркви својој, који се зове свети отац наш Николај – велики Чудотворац. Има велики број чудотвораца, Бог није сиромашан да има само једнога Светога Николаја, него има и светога Василија Острошкога и Светога Нектарија Егинскога и многе друге чудотворце у цркви Божјој. Али ипак када се каже Чудотворац тај епитет се највише везује за светог оца нашег Николаја коме је овај храм посвећен."
![](http://www.pravoslavie.ru/sas/image/102240/224097.p.jpg)
"А овај свети храм представља продужену биографију светога оца нашега Николаја, па се ова црква зове Никољац и цијело насеље је под именом и заштитом Светога Николаја. И многа друга мјеста и светиње посвећене су овом Светитељу, зато што је он за вријеме земаљскога живота заиста ишао путем Христа. Њега у цркви доживљавамо као апостола послије апостола, иако не знамо колико је говорио и писао, јер није сачувано ништа од тога, али његова су дјела рјечита. Његов живот се претворио у вјечно јеванђеље Божје, зато што се он сјединио са Христом. Давно је живио, у 4. вијеку, али он је наш савременик и штавише наша будућност. Такви су светитељи Божји, јер се сједињују са Господом и они имају Божански живот у себи и превазишли су прошлост, садашњост и будућност и све сјединили, превазишли су уобичајена мјерила времена и простора која важе за нас обичне људе. Али заправо свака душа је својој боголикошћу изнад времена и простора и вриједи више од цијелога свијета, тако да ми имамо Светога Николаја испред нас као једнога од нас, као нама блискога, и зато га многи славе па се каже у српском роду да сви славе Светога Николу, многи као кућну славу своју."
"И лијепо је то да се саберемо на овај свети дан уочи Божића, а већ доживљавамо радост Божића и радујемо се рождеству Христа и свете службе које се врше Светом Николају једним већим дијелом су посвећене њему зато што је празник, а други Богородици и Богомладенцу Христу. Па се некако и те двије службе преплићу“, бесједио је владика.
![](http://www.pravoslavie.ru/sas/image/102240/224098.p.jpg)
Он је опоменуо вјернике и свечаре да цедуљице са именика за здравље не исписују латиницом већ ћирилицом. То је наша традиција, наша историја и култура. Што се ми стидимо своје ћириличне културе па тако олако занемарујемо њу а прихватамо латиницу, да бисмо као били паметнији. А заправо ту се пројављује један страшни примитивизам и људски заборав, многи то не раде ни из каквог лошег порива него по стихији, а човјек је умно биће а треба да размисли куда тај пут иде.
Изузетак су професије које су везане за латиницу.
У овим временика која су по много чему преломна требало да би да не вријеђамо и не занемарујемо предање отаца и дједова. Хоће ли нас они препознати кад изиђемо пред њих и Госпдоа, хоће ли нас препознати Свети Николај? Хоће ако будемо ишли њиховим путем. Каже и сам Господ: "Они који говоре Господе, Господе, а који дјелима то не портвђују, па каже у Светом писму на Страшном суду: "Заиста вас не познајем". Да будемо блискији по дјелима онима који су нам примјер, које Бог поставио као примјер.
![](http://www.pravoslavie.ru/sas/image/102240/224099.p.jpg)
Домаћин овогодишње славе Рајко Ђачић предао је члановима Удружења Кнез Мирослав дио славског колача за наредну годину.