На празник Светог Николаја Мирликијског Чудотворца, 19. децембра 2015, у цркви Светог Николаја Мирликијског у Никољцу је Свету Архијерејску Литургију служио Његово преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки Г. Јоаникије, са свештенством. Послије Литургије пререзан је славски колач у славу небеског заштитника овог светог храма, као и бројних свечара из Бијелог Поља.
Обраћајући се пригодном бесједом преосвећени Владика г. Јоаникије је подсјетио на ријечи светог славног и свехвалног Апостола Павла, који каже да су Хришћани православни миомир Христов.
"А да је то тако најбоље свједоче светитељи Божји, јер шта су светитељи Божји? И они су хришћани као и ми, једино што су засвијетлили више врлинама него ми остали Хришћани. Засвијетлили су свјетлошћу, милосрђем, побожношћу, љубављу, добротом, праштањем, трпљењем и осталим божанским врлинама."
"Да је то тако свједочи и свети отац наш Николај Мирликијски Чудотворац. Он је тај миомир Христов. Он се сјединио са Господом и зато његов спомен тако мирише, његове Свете Мошти тако миришу а његова дјела су миомир Христов, а то је заправо Божја благодат која обнавља и мисао људску и осјећање просвјетљује и оплемењује и вољу нашу окрепљује. Међу нас православне Хришћане насађује љубав, зближава нас једне са другима, зато се ми окупљамо око тога стуба, кога је Господ поставио у цркви својој, који се зове свети отац наш Николај – велики Чудотворац. Има велики број чудотвораца, Бог није сиромашан да има само једнога Светога Николаја, него има и светога Василија Острошкога и Светога Нектарија Егинскога и многе друге чудотворце у цркви Божјој. Али ипак када се каже Чудотворац тај епитет се највише везује за светог оца нашег Николаја коме је овај храм посвећен."
"А овај свети храм представља продужену биографију светога оца нашега Николаја, па се ова црква зове Никољац и цијело насеље је под именом и заштитом Светога Николаја. И многа друга мјеста и светиње посвећене су овом Светитељу, зато што је он за вријеме земаљскога живота заиста ишао путем Христа. Њега у цркви доживљавамо као апостола послије апостола, иако не знамо колико је говорио и писао, јер није сачувано ништа од тога, али његова су дјела рјечита. Његов живот се претворио у вјечно јеванђеље Божје, зато што се он сјединио са Христом. Давно је живио, у 4. вијеку, али он је наш савременик и штавише наша будућност. Такви су светитељи Божји, јер се сједињују са Господом и они имају Божански живот у себи и превазишли су прошлост, садашњост и будућност и све сјединили, превазишли су уобичајена мјерила времена и простора која важе за нас обичне људе. Али заправо свака душа је својој боголикошћу изнад времена и простора и вриједи више од цијелога свијета, тако да ми имамо Светога Николаја испред нас као једнога од нас, као нама блискога, и зато га многи славе па се каже у српском роду да сви славе Светога Николу, многи као кућну славу своју."
"И лијепо је то да се саберемо на овај свети дан уочи Божића, а већ доживљавамо радост Божића и радујемо се рождеству Христа и свете службе које се врше Светом Николају једним већим дијелом су посвећене њему зато што је празник, а други Богородици и Богомладенцу Христу. Па се некако и те двије службе преплићу“, бесједио је владика.
Он је опоменуо вјернике и свечаре да цедуљице са именика за здравље не исписују латиницом већ ћирилицом. То је наша традиција, наша историја и култура. Што се ми стидимо своје ћириличне културе па тако олако занемарујемо њу а прихватамо латиницу, да бисмо као били паметнији. А заправо ту се пројављује један страшни примитивизам и људски заборав, многи то не раде ни из каквог лошег порива него по стихији, а човјек је умно биће а треба да размисли куда тај пут иде.
Изузетак су професије које су везане за латиницу.
У овим временика која су по много чему преломна требало да би да не вријеђамо и не занемарујемо предање отаца и дједова. Хоће ли нас они препознати кад изиђемо пред њих и Госпдоа, хоће ли нас препознати Свети Николај? Хоће ако будемо ишли њиховим путем. Каже и сам Господ: "Они који говоре Господе, Господе, а који дјелима то не портвђују, па каже у Светом писму на Страшном суду: "Заиста вас не познајем". Да будемо блискији по дјелима онима који су нам примјер, које Бог поставио као примјер.
Домаћин овогодишње славе Рајко Ђачић предао је члановима Удружења Кнез Мирослав дио славског колача за наредну годину.
