- Ваша улога православног јапанског свештеника је била неочекивана. Јер нисте чак ни били православац пре снимања филма, пошто сте од пете године живели у Америци.
- Што се тиче улоге у филму то је била неочекивана, али истовремено и дугоочекивана понуда. Раније сам у Холивуду стално играо „лоше момке“. У филму који ми је понудила продуценткиња Љубов Калинска и који је снимљен по сценарију мог новог друга Ивана Охлобистина требало је да оваплотим лик правог хришћанина. То је заиста тешко и веома одговорно. Учење Исуса Христа ми је познато од детињства, јер је моја мама, Јапанка пореклом, брата и мене водила у америчку цркву како бисмо схватили културу и религију земље у којој живимо.
- Како сте се упознали с Русијом и с правослвљем?
- Први пут сам био у Русији 2011. године. Укупно сам долазио седам или осам пута. Али сам тек на снимању филма „Јереј-сан. Исповест самураја“ схватио шта је Мајчица-Русија. Јер, живели смо у селу и стално смо се дружили с правим Русима.
Веома ме је надахнуло и задивило какви сте заправо ви – Руси – у ствари: јаки, постојани, прави војници. Осетио сам да сам негде у дубини повезан с Мајчицом-Русијом, да желим да будем њен део.
Одлуку да примим православље донео сам недавно. Али сам о томе веома дуго размишљао – целог живота сам тражио себе, своје место у овом свету. Кад смо тек стигли у Америку, у раном детињству, родитељи и ми – деца, смо примили хришћанство. Брат и ја смо од детињства ишли на веронауку. Међутим, у америчком хришћанству преовладава форма. Целог живота сам тражио суштину, садржај. Нигде другде нема дубине коју сам нашао у православној вери. Тек сад, у својој 65. години, осећам да сам пронашао своје право место. Испоставља се да сам формално избор начинио недавно, али сам потрошио цео живот како бих дошао до њега.
- Одлучили сте да крштење у православну веру примите од председника синодалног Одељења за спољне црквене везе Волоколамског митрополита Илариона у московском храму иконе Мајке Божије „Всјех скорбјашчих Радост“ и да узмете име Пантелејмон. Зашто сте овог свеца изабрали за свог небеског покровитеља?
- То сам одлучио врло свесно и одговорно. Јер пре него што сам почео активно да снимам филмове у Холивуду био сам исцелитељ. И сад имам своју праксу дисања која човеку помаже да се опорави и да поврати животни тонус. И веома ме је надахнуо свети Пантелејмон, који је именом Господњим лечио људе и помагао им да превазиђу своје невоље. Схватио сам да човек може физички да оздрави само ако је духовно здрав. Нипошто не може бити другачије. А овакво духовно лечење је немогуће ван Цркве, ван вере.
- У току снимања сте успели да се упознате с руским глумцима Иваном Охлобистином и Петром Мамонтовом. Шта сте нарочито запамтили из дружења с њима?
- У Русима ме задивљује дубина душе. Они се веома разликују од америчког начина размишљања на који сам навикао. Руси и Јапанци имају врло блиска духовна начела, наша срца су веома слична. То је зато што имате такву историју и што је у основи ваше културе душа. У америчкој култури тога нема. Кад то кажем нипошто не желим да увредим Американце. Нипошто. И они су врло добри људи. Међутим, за четристо година је једноставно немогуће да се развије нација са заиста дубоком душом. А још сам се невероватно зачудио кад се испоставило да је Иван Охлобистин свештеник. Схватио сам да су Руси тако свестрани и безгранични да обавезно желим да постанем што је могуће ближи овој култури.
- Која места сте успели да обиђете за време снимања и презентације филма?
- Успео сам да обиђем Нови Јерусалим који је оставио снажан утисак на мене. Својим очима сам видео колико су света места важна за Русе и колико дубоко поштујете своју веру. Сад ми је јасно због чега цео свет поштује Русе. Људи који имају такво срце не могу да не изазову дивљење. Желим вам да увек останете оно што јесте, да будете верни својој култури и православљу. То вас чини невероватно снажним људима.
Разговор је водила Полина Фролова
