У јавности се наставља са својеврсном замјеном теза у вези са дуговањима које је Општина Будва имала према Митрополији за изузето земљиште цркве Свете Петке за изградњу обилазнице.
Тако се стиче утисак да сваки власник има право на накнаду од државе осим ако је тај власник Црква, што доприноси, веома раширеном, бесправном понашању у односу на црквену имовину, које, узгред буди речено, траје већ деценијама. На један неуобичајен начин се покушава у јавности створити атмосфера да је захтјев за надокнаду Митрополије нешто непоштено, иако то никако не одговара истини.
Не треба заборавити да су средства која је Митрополија у овом поступку добила од Општине Будва само мали дјелић онога што Митрополија има право да потражује од државе и локалних самоуправа, будући да јој је послије Другог свјетског рата насилно одузета - конфискована велика имовина. Подсјећамо да је та имовина највећим дијелом стицана управо завјештањима вјерника, који засигурно не би жељели да Црква њима несавјесно и неодговорно управља. Зато, и ни због чега другог, свакако не због нечијег приватног богаћења, Црква је дужна да води рачуна о имовини коју је наслиједила или добила у законити посјед на било који други начин. Обавеза државе, како према Православној Цркви, тако и према другим црквама и вјерским заједницама, у погледу повраћаја одузете имовине - неће престати, догод та имовина не буде враћена.
Највећи дио ових средстава које је Општина Будва уплатила овом приликом отићи ће за завршетак Храма Светог Јована Владимира у Бару, чије освећење очекујемо следеће године, поводом хиљадугодишњице мученичке кончине нашег светог кнеза. Остатак ће се утрошити на многобројне добротворне и друге активности у Црној Гори. Новац ће кроз све ове активности опет бити враћен грађанима Црне Горе, и то, највећим дијелом, управо Приморја.
С обзиром на намјеру садашњег државног апарата да новим законом о слободи вјероисповијести одузме и ону имовину која је преостала Цркви послије похаре послијератне власти, и да чак изврше још гору похару одузимањем и самих храмова, манастира и других богослужбених мјеста, не чуди да дио јавности, па и садашња будванска власт, сматра да је некажњиво, праведно и законито нападати Цркву због заштите сопствене имовине у овом, али и у другим сличним случајевима. Умјесто честих и неутемељених критика Цркве, боље би било да се они који су на челу Будве, али и они на челу државе, баве оним за шта их сви ми плаћамо - радом на олакшању живота свима нама грађанима Црне Горе и стварању бољег, ефикаснијег и праведнијег црногорског друштва.
