У цркви Светих апостола Петра и Павла у Кравици код Братунца сутра ће бити служен парастос за 158 настрадалих Срба из овог мјеста и сусједних заселака, од којих су њих 49 убиле муслиманске снаге из Сребренице на Божић, 7. јануара 1993. године.
Кравица - споменик, фото: РТРС
Након парастоса, присутни ће прислужити свијеће код централног спомен-обиљежја у Кравици за покој душа свих 3.267 настрадалих Срба из регије Бирач, а делегације ће положити цвијеће и тиме ће се обиљежити 23 године од великог српског страдања на подручју ове братуначке мјесне заједнице.
Активисти Удружења за друштвена истраживања и комуникације
обиљежили су данас 23 године од страдања Срба у Кравици
код Братунца, окупљањем на Тргу фра Грге Мартића у
Сарајеву.
Активисти УКИК-а сматрају да је обиљежавање свих стратишта
важно за БиХ, нарочито за град Сарајево и да негирање овог
злочина може отежати културу сјећања и процес помирења у
БиХ.
"Свјесни смо разилажења када је ријеч о свим ратним злочинима у БиХ, али смо исто тако свјесни своје обавезе да се сјетимо свих жртава у БиХ, без обзира на њихову националну припадност и да им на тај начин одамо почаст", рекао је новинарима координатор УДИК-а Едвин Канка Ћудић.
Активисти овог удружења сутра ће присуствовати комеморацији у Кравици, гдје ће полагањем вијенца одати почаст настрадалим жртвама.
Црква у Кравици
Настављајући етничко чишћење и уништавање свега што је српско, започето у априлу 1992. године, муслиманске снаге из Сребренице под командом Насера Орића, уз помоћ јединица са братуначког, власеничког и зворничког подручја упале су на православни Божић 1993. године у Кравицу, гдје су убиле 49, раниле 80 српских цивила и војника, а седам их је нестало /од којих пет није пронађено ни након 23 године/.
Међу онима који се још воде као нестали на Божић у Кравици су и двије жене.
Тога дана село је опљачкано и запаљено је 688 српских кућа на ширем подручју Кравице, око 2.000 помоћних и 27 друштвених објеката. Око 1.000 становника остало је без домова у једном дану и кроз сметове се пробило према Дрини избјегавши сигурну смрт.
Без једног или оба родитеља остало је 101 дијете.
Од почетка рата па све до половине 1995. године муслиманске снаге из Сребренице стално су упадале у српска села око овог мјеста, Братунца, Милића, Скелана и Зворника, убијајући све што стигну, пљачкајући и палећи српску имовину, а заробљене су мучили, масакрирали, одсијецали им главе и показивали их у Сребреници, а забиљежен је и случај да су Ненада Ранкића пекли на ражњу.
село Кравица
Од педесетак Срба који су почетком рата остали у Сребреници, преживјела је само једна старица, док је друга старица Иванка Мирковић у јулу 1995. године нађена заклана на кућном прагу. Већина несталих још није пронађена и ексхумирана.
Јединице Насера Орића одмах на почетку рата протјерале су и поубијале српско становништво из Сребренице и оближњих села Дуго Поље, Пећишта, Ковачице, Гостиљ, Гниона, Осредак, Виогор, Студенац и још неких.
Затим су услиједили упади у нешто удаљенија сребреничка и братуначка села Ратковићи, Карно, Крњићи, Брежани, Магашићи, Загони, Залазје, Сасе, Биљача, Факовићи, Бјеловац, Сикирић, Подравање, па све до упада и масакра у Кравици 7. јануара 1993. године и Скеланима 16. јануара исте године, када је у та два мјеста убијено 114 Срба од којих више од половине цивила.
Након проглашавања Сребренице заштићеном зоном Уједињених нација требало је да се обави демилитаризација муслиманских снага. Умјесто тога настављени су упади из те енклаве у српска села и, изузимајући три села уз Дрину, уништена су сва остала српска села на подручју сребреничке и велики број села у братуначкој општини /више од 100 села/, а јединице Насера Орића убиле су око 3.000 Срба од којих више од половине цивила.
Напади и масакри најчешће су извођени на велике православне празнике као што су Божић, Петровдан, Ђурђевдан и друго.
Зликовци нису остављали живе ни болесне и непокретне, жене, дјецу и старце, а заробљени су умирали након бруталних мучења и тортура. Живог никог нигдје нису остављали. Тако је било и у Кравици.
