У уторак 25. јануара 2016, у Центру за културу у Беранама, одржана је Светосавска духовна акадменија, коју, традиционално, организују Црквена општина Беране и Епархија будимљанско-никшићка.
Сабрање у славу Светог Саве, првог Архиепископа и просветитеља српског, благословио је Његово Преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки Г. Јоаникије. Поздрављајући бројно свештенство, монаштво и вјерни народ са којима и предсједника општине Беране г.-дина Драгослава Шћекића и његове сараднике Преосвећени Епископ је казао да се наш народ кроз сва времена, времена напретка, славе али и искушења, увијек сабирао око имена Божјег и око спомена Светог Оца нашег Саве, утемељивача наше Цркве, оснивача првих српских епископија, међу којима и древне будимљанске Епископије, утемељене у Ђурђевим Ступовима.
"Овдје, на светосавским темељима, у нашој отаџбини, сабирамо се и прослављамо Светог Саву, а на исти начин, тако се сабирамо и у дијаспори, по цијелом бијелом свијету гдје живи српски, светосавски народ, гдје је православни олтар и гдје се призива име Божје. Јер Свети Сава, светитељ и просветитељ српски Он је заступник наш пред Богом, али такав заступник који је увијек савремен и увијек присутан у нашим животима. Он нас својим духом кријепи као отац, који је добио ту благодат пред Богом да нас милује и да нас сабира у своје очинско наручје, а то је, заправо, Божанско наручје Оца нашег Небеског“.
"Нека вам свима буде срећан празник и нека сте сви добродошли. Драго ми је да могу да поздравим и руководство општине Беране са предсједником општине г.-дином Драгославом Шћекићем и све вас који сте вечерас дошли да овдје заједно пјевамо пјесму Божју и пјесму Светог Саве“, поручио је Владика будимљанско-никшићки Г. Јоаникије.
Светосавску бесједу одржао је књижевник Ратко Марковић Риђанин. Он је казао да је пут Растка Немањића, Светог Саве српског, пут у благјоверности и чистоти, пут подвижник,а који је за живота ушао у причу и у песму српскога рода.
"Одрицањем од свега - све је похрлило ка њему, сведочи биограф Светога. Све што види и чега се такне облагороди га. Преображавао је воду, земљу и човека. Он је мирио, избављао пале и побеђивао охоле. Смирење и служење Богу и народу, више је од примера како и шта треба нама данас. Чисто срце отвара пут. Та лепота је залога моћи државе и свакога њенога члана. Та узајамност се остварује давањем које је истовремено и највећа добит у народу, држави и народима."
"А где је то данас свет похрлио преко света, преко рушевина човека у човеку? Око нас свуда страже беспути, а нама треба пут богоугодника, пут разлиставања и милопоја. То је пут којим нас је водио Свети Сава, којим нас и данас води, само, ми га често губимо из вида поплављени узаврелим понорима у нама и око нас."
"Излаз са ових голих трла обмане и самообмане пут је смирења, осећања и саосећања, рада и несебичне помоћи ближњем, сабраности и саобразности са стопама светих; то је пут рода и порода, пуних њива и кућа, пуних груди и топлога окриља. То је светосавска стаза“, рекао је Марковић.
Марковић је нагласио да су Свети Симеон и Сава узидали себе у народну кућу. Открили су извор који не пресушује. Њиховим путем идући нема страха пред даном са бројним непознаницама и смицалицама са штапом и шаргарепом, за којима предњаче, како је казао Марковић, наши отпали предњаши.
Данашњи наши прваци сав народ су ставили у залагаонице ради сумануте жеље да се нађу уважени међу покерашима. Клањају се злочинцима место светима. Оплакују туђе жртве, наше не помињу. Оробљавају оробљене. Ископавају нас из нас.Све је то грехопад, све је то разлог да их ожалимо, а себе учврстимо светосавском стазом. И, да се не двојимо.
Свети Сава је узео на себе најтежи крст међу Србима и умножио силу ума градећи путеве међу пријатељима свуда по свету, а међу нама, дижући школе, преводећи књиге и оспособљавајући несебично своје ученике у подвигу. Многолепијем архитектуре, фрескописа, иконописа и књига, дан данас нас радује и велича Бога у нама наша Светосавска црква. У центру српског народа са пуном одговорношћу пред собом, пред народом и, пре свега, пред Богом – узрастао је наш Свети Сава, ни часа не узмичући пред тежином духовног напора, па ни пред непријатељем ма са које стране кретао ка српскоме роду“, казао је, између осталог, у својој бесједи књижевник Ратко Марковић Риђанин.
Програм Светосавске духовне академије у Берана употпунили су: хор Свете мати Анастасије из Берана, гуслар Славко Јекнић, вокална солисткиња Александра Вујовић, дјечји хор "Музичко царство“ из Берана и рецитатор Васко Драговић.
