Добитник Награде "Извиискра Његошева“ за 2014./2015. годину је пјесник Љубомир Симовић. Награда се Симовићу додјељује за његов цјелокупан књижевни рад.
Ово је данас у подне, (четвртак 4. фебруара 2016), на свечаности уприличеној у Народном позориштву у Београду, саопштио жири за додјелу Награде "Извиискра Његошева“ у чијем саставу су: проф. др Јован Делић, предсједники чланови: проф. др Иван Негришорац, предсједник Матице српске, проф. др Ранко Поповић, др Драган Хамовићи књижевник Милутин Мићовић.
Сабрање је благословио Његово Преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки Г. Јоаникије, поздрављајући бројнезначајне личности из нашег црквеног, културног и друштвеног живота, између осталих, Његово Високопреосвештенство Архиепископа цетињског Митрополита црногорско-приморскогГ. Амфилохија, Епископa рашко-призренскиог Г. Теодосија, изасланика предсједника Републике Србије Томислава Николића .г-дина Недељка Тењовића, представника амбасаде Руске Федерације у Србији са супругом,Ђорђа и Наду Момировић, власнике компаније МОНА и суосниваче овог престижног књижевног признања, присутне чланове жирија са предсједником проф. др Јованом Делићем, те самог добитника "Извиискре Његошеве“ – пјесника, драмског писца, приповједача и есејисту Љубомира Симовића.
"Ваше Високопреосвештенство, Ваша Преосвештенства, Ваша Екселенцијо, даме и господо, браћо и сестре,
Књижевна Награда „ИзвивискраЊегошева“ основана је 2007. године у вријеме распећа, а надамо се и уочи васкрсења српског језика у Црној Гори. Намјера оснивача ове награде Епархије будимљанско-никшићке и компаније МОНА била је да се Његошевим именом и његовом неугасивом Извиискромодликују по свијетлим захтјевима строгих књижевних мјерила најбољи српски писци овог и будућих времена."
"Често нам се чини да Митрополит Петар II Петровић Његош стоји усамљен и као Владика и као пјесник међу својом сабраћом и једног и другог званија. И поред тога што се својим блиставим талентом и високим поетско-мисаоним дометима као пјесник издваја он ни данас није сам као што то није био ни за вријеме свог земног живота. Као што је своје ријетке драгоцјене тренутке овдје на земљи проводио у друштву Сарајлије, Вука, Бранка и Љубе Ненадовића или читајући Хомера, Дантеа и Пушкина, тако је и до дана данашњег остао божанствени надахнитељ свих писаца који су својим трудом, а милошћу Неба, задобили живу и неухватљиву пјесничку ријеч. Ако погледамо уназад на српско књижевно стваралаштво од Његошеве смрти до данас видјећемо да је Његово дјело током времена постајало све актуелније, да он добија достојне сабесједнике иако се увијек у том свечаном збору посебно истиче његова горостасна појава и упркос томе што су многи покушавали, нарочито у његовој Црној Гори, да га изолују и измјесте из Цркве, из српског језика, да га потроше и обесмисле."
"И данас се умножавају Његошева сабраћа по перу и стиху. То су они који храбро слиједе божанску искру свог пјесничког талента и њеном свјетлошћу обасјавају горње и доње свјетове, свој микрокосмос, сагледавајући и дубине адамовског пада и адскогнаследија код човјека. Српски писци који су дотакли дубље основе наше историјске драме, лијечећи косовске ране свог народа и просвјећујући његову савјест, препознају се као законити наследници Његошевог пера. Међу њима, у наше вријеме, заслужује своје угледно мјесто академик Љубомир Симовић, писац драме "Косовски бој“ и "Ходочашћа Светом Сави“ који је одлуком жирија за своје укупно дјело награђен "Извиискром Његошевом“."
"Захваљујемо жирију на беспрекорном раду и мудрој одлуци и од свег срца честитамо академику Симовићу. Нека му „Извиискра Његошева“ донесе бодрост за даље стварање у славу вјечне поетске ријечи и недјељивог српског језика. Амин Боже дај."
И као драмски писац, и као лирски пјесник Љубомир Симовић је, како стоји у образложењу одлуке жирија, у врху не само савременог српског пјесништва, а по међународној афирмацији, нарочито по планетарном успјеху својих драма, стекао је свјетско име и глас. Његова лирика има унутарњу драмску напетост, каткад дијалошку природу, увијек казивачку страст и усмјереност на жив говор.
"Симовићева поезија је дубоког памћења. Ослоњена на фолклорну традицију, она урања у митску архајску свијест, али успоставља и жив, динамичан дијалог са старим српским пјесништвоми средњовјековном историјом, са дубровачком поезијом и са новијом српском књижевношћу, гдје почасно мјесто имају Стерија и Лаза Костић. Мотивима пута и путовања ова нас поезија повезује са античком Грчком, Византијом, Светом гором и Хиландаром, Персијом и Русијом. Она памти искуства сеоба, устанака и свјетских ратова, полома, погрома и братоубистава“, наводи се, поред осталог, у образложењу одлуке.
Симовић је према мишљењу чланова жирија „пјесник једне од наших најљепших пјесама молитава – Десет обраћања Богородици Тројеручици хиландарској, док је у "Балади о Стојковићима“ направио риједак спој баладе, мартирија и патриотске пјесме са хумором и гротеском“.
"Овај мајстор поенте и парадокса предодређен је, како је написао Миодраг Павловић, да буде антологијски пјесник. Симовић је пјесник који је потврдио "суштинско старање за реч“ и нашао универзално у "криворечком аутобусу“ (Милован Данојлић), а његова поезија отвара "видик на девет вода“ (Милосав Тешић)“, закључује се на крају образпожење одлуке, коју је жири за додјелу Награде "Извиискра Његошева“ донио 15. јануара у Београду.
Скупу се, након прочитане одлуке жирија, обратио и сам добитник – пјесник Љубомир Симовић.
"Ова награда која носи Његошево име пружа ми прилику да изнесем неке закључке или претпоставке или слутње или нагађања до којих сам долазио у разним временима враћајући се делима овог песника. Оно што увек морамо узимати у обзир то је да су Његошу, у коме је Исидора Секулић виделапесника васионских аспирација, око руку, ногу и крила били везани ланци владара који су га из тих његових васионских аспирација принудно приземљивали на тло историје једног малог и одасвуд, и споља и изнутра, угроженог народа. Међутим, можда су управо та приземљења чинила његово дело драматичнијим и садржајнијим и можда су му управо она обезбеђивала продужену актуелност. Основно питање пред којим се налази наш Песник постављају Владика Данило и Игуман Стефан: Што је човјек, пита Владика Данило. Што је човјек, а мора бит` човјек, више узвикује него што пита Игуман Стефан. То питање се понавља и поставља у најразличитијим ситуацијама и контекстима. Шта је човек у односу на Бога, у односу на свемир, у односу на нацију и народ, у односу на националне митове, у односу на религију, на историју, на политику, и коначно шта је човек у односу на самог себе“, рекао је, између осталог, академик Симовић.
Награда "Извиискра Његошева“ носи првобитни назив Његошевог „Горског вијенца“ и додјељује се сваке друге године за најбољу књигу, сабрана или одабрана дела и за животно дјело аутора настало на српском језику, без обзира на територију гдје је настало.
Досадашњи добитници овог значајног књижевног признања су: пјесници Миодраг Павловић, Рајко Петров Ного, потом Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски Г. Амфилохије Радовиће, теолог, бесједник и есејиста, те Милован Данојлић, пјесник, приповједач, есејиста и преводилац.
