У школама на Косову и Метохији свечано се прославља Свети Сава, као први и највећи учитељ Срба. У част школске славе у школама се реже славски колач, припрема се пригодан програм и скромни поклони.
Међутим, у претпразничној, Светосавској недељи излази из штампе и бива промовисан зборник литерарних радова ученика основних школа под називом „Прво перје“ и ученика средњих школа под називом „Необично плаво“. Тако је било и ове године.
У сарадњи са учитељима и професорима радове прикупља и зборник објављује Културно-просветна заједница Косова и Метохије. Радови ученика основних школа, односно зборник „Прво перје“ излази из штампе већ дведесет и једну годину за редом, док „Необично плаво“ траје пуних седамнаест година.
Приређивач ове збирке дечјих емоција и разигране маште је Ратко Поповић прослављени књижевник из Грачанице који је свој рад и живот подредио своме завичају. Да он није наставио свој живот у завичају ко зна каква би судбина овог зборника била. Овако, Ратко Поповић прати младе ствараоце од првог перја, преко необично плавог певања па све до њихових песничких збирки и награда...
Промоција књиге одвија се на књижевном часу у Грађевинско- саобраћајној школи. Као и претходних година у учионици препуној ђака и професора девојчице и дечаци, средњошколци читају своје песме о првим љубавима, сновима, Божићу. Као гости, своје стихове казују гости- мади који су почели да пишу за „Прво перје“ и већ објавили збирку песама, а и старији писци који пригодним речима охрабре младе да истрају у стварању.
Овај час у славу првог српског просветитеља и писане речи организује и води млада професорка српског језика и књижевности Марија Ђекић – Караџић.
Треба напоменути да је Грађевинско-саобраћајна школа после прогона из Приштине измештена у основну школу „Краљ Милутин“ у Грачаници. Под истим кровом уточиште су нашле још и Средња медицинска школа, Средња музичка школа и одељење предшколске установе „Ђурђевак“. Настава у овој школи почиње у седам ујутро и завршава се око седам увече.
„Где чељад није бесна- кућа није тесна“, стара пословица овде важи у правом смислу те речи. Можда баш због тога и настају лепе песме као ова коју је за „Прво перје“ написао Андрија Денић ученик шестог разреда основне школе „Свети Сава“, Сушица- Бадовац, а зове се „Моја црква“ :
Ја сам рођен у малом селу,
Имам само једну жељу,
да живимо у миру и слози,
цркво моја, ти нам помози.
Црква наша светог Димитрија,
Кад је гледам све ми је милија.
Налази се изнад старе школе,
У њој верници за здравље се моле.
Око цркве је много лепо цвеће,
Недељом се у њој пале свеће.
Поред цркве једна река тече,
Лепа дању, а још лепша увече.
