На дан првог српског Архиепископа и просветитеља, Светог Саве, у црквама у Ораховцу и Великој Хочи су служене свете литургије којим је присуствовао велики број деце, њихових родитеља, наставника, али и осталих житеља ових метохијских места. Деца су својим појањем увеличала Литургију, а затим су пригодним програмом узела учешће у прослави највећег светитеља из рода српскога. Од најмлађих, који још нису ни научили прва слова, али су од родитеља и васпитача научили по који стих о Светом Сави, па до оних старијих који су подужим песмама и рецитацијама испричали причу о једном српском принцу који је више волео Бога и скромни монашки живот, него богатство и раскош на владарском двору. Умилни дечји гласови су одзвањали у црквама пресвете Богородице у Ораховцу и Светог архиђакона Стефана у Великој Хочи, а дечји погледи су се од иконе Светог Саве уздизали до купола црквених, и још више, до Неба, где по веровању невиних дечјих душа, станује Бог са својим светитељима.
Тамо је и Свети Сава којем они на његов празник узносе молитву да им дарује здравље, чува родитеље и прати их на путу образовања од основне школе па све до факултета. Да их прати и после тога, јер је Свети Сава, како и бројна предања казују учио и одрасле људе мудрости, поштењу, раду, сејању, орању, бризи за сроднике и сународнике, али и поштовању свих људи на планети земљи. Дечје руке су се спојиле и око славског колача принетог у славу Св. Саве, који је ове године принео њихов другар Димитрије Радић у Ораховцу.
И то није било све. Славље се преселило у две основне и једну средњу школу, где су похрлили сви да честитају празник и школску славу. Свештеници Веља Стојковић и Миленко Драгићевић су освештали колаче које су своме заштитнику принели професори Горан Рашић и Татјана Великић у Ораховцу, а у Великој Хочи учитељ Игор Вечевић. Орило се ,,Ускликнимо с љубављу“, а у пратњи хармонике чуле су се и старе косовске песме.
У Дому културе у Великој Хочи је у подне одржана приредба, коју су припремили ученици ОШ,, Светозар Марковић“ са својим наставницима.
У традиционалној Светосавској беседи коју је написала наставница Јована Баљошевић, било је речи о улози Светог Саве у животу и опстанку српског народа кроз векове. Поготово је било тешко у време робовања под Турцима када није прошао ни један дан ,, да се србска христијанска крв не пролије, да се не оскрнави светиња живота, девојаштва, момаштва, светиња породице, светога места“. Много је сведочанстава у књигама и записима о томе, али и о јунаштву и вери српскога народа тога времена за коју се крв проливала:
,,Знао је Бог за страшни тест на који ће метнути свој изабрани народ србски, па му је послао своје мило чедо, Светога Саву, да их на путу вере и љубави свеже и учврсти у савез са Богом, савез љубави у Истини. Постао је Он златни печат србске духовне повеље. Није било куће ни детета, у ком није живео Свети Сава и где није било Његово име, дело и вера Његова позната и утиснута у срце народно. Народ га је заволео и веровао му, као што заволе Патријарха Павла, који је путовао кроз народ и поучавао га чистим примером својим. Тако Свети Сава, уткавши се у овај народ, постави му и учврсти сигуран пут, не у европску недођију, но, истинити пут у Царство Божије које се бескомпромисно стиче, где нема ни левог ни десног, но само право, стазом поплочаном врлином, Богољубљем и братољубљем у чистоти живота. Народ га је заволео, јер он не беше обичан човек, но знатан, Царски син, који напусти дворско обиље и задовољства и предаде се кроз завете сиромаштву, послушању и безбрачности, постаде прост монах коме омиље Господ и заповести Његове, једина истинита вредност у свим световима. Такав Темељ, жива душа и тело најбољег царског сина, уграђена у србски народни бедем од тела и душа наших, није могао пропасти и одолео је у вековима, никад до краја описаног, страшног турског ропства. Свети Сава је био мера светлости и славе Небеске и земаљске Србије, СЛИКА, коју је народ Србски кроз мали замагљени прозор турског вилајета, јасно видео, и од тог идеала није одустајао“.
На крају беседе је оно време упоређено са овим временом када ,,су наши прозори много већи и чистији“ али народ, ,,својим закржљалим духовним очима“ све мање види Светога Саву,,који сада неутешно рида над својим племеном и свећом тражи проређене душе, достојне да на њима обнови трошну и опустелу Србију, неограђених забрана и њива, проваљених љеса и плотова. Тражи, али налази, све нас, како се заблудели ваљамо у блату греха и свакога блуда“.
И зато је потребно, како још стајаше у беседи да се окренемо Богу и Св. Сави, да се вратимо на прави пут и да у сваком човеку потражимо Божји лик, да се оперемо од безакоња, гордости и самољубља и усправимо се као чеда Божја и чеда Светосавска.
Својом песмом Светоме Сави, представили су се и ,,Метохијски жубори“, а изведена је и представа,, Опомена Св. Саве“ коју су написале наставнице српског језика Марија и Бојана.
Славље се наставило уз врућу ракију и свечани светосавски ручак.
