Да би виноград рађао мора се волети
- Око винограда се ради девет месеци. Колико мајка носи дјете у утроби, толико се у винограду ради. Почне се на Светог Трифуна, а завршава до Михољдана.
Као и ранијих година и векова, Трифундан је у ораховачком крају прослављен низом обичаја везаних за винограде и почетак радова у њима. У јутарњим часовима Свету Литургију у капели Светог Трифуна, смештеној у једној згради у порти Дечанске винице, служило је неколико свештеника и свештеномоха, а присуствовао је велики број верника из Ораховца, Велике Хоче као и гостију из других крајева Косова и Метохије. По окончању Литургије освећени су славски колачи, а потом је у Дечанском винограду прочитана молитва Светом Трифуну и молитвено започео рад у виноградима. Поред оца Марка, дечанског монаха задуженог за бригу о дечанским виноградима, прве чокоте су симболично орезали и председник Привременог органа општине Ораховац, Голуб Кујунџић, и Срђан Петровић, један од виноградара из Велике Хоче.
Недалеко од Дечанског винограда, у винограду Жикице Вечевића, са његовим сином Томицом, дошли су другари Петар и Мирослав да обаве трифундански обичај. Орезали су неколико чокота па засели око ватре на којој се пеку домаће кобасице. Док су лозу приликом првог орезивања залили вином, крај ватре су наздрављали уз ракију и мезе,, да година буде родна и грожђе квалитетно“.
И Великохочанин Стефан Лукић, који је већ зашао у 73.годину живота на Трифундан је орезао прве чокоте у свом винограду. Традицију је од оца наследио, а како се отац упокојио у својој 45.ој години, на Стефану који је био од браће најстарији, је остало да ради земљу и винограде.
- Од винограда смо се издржавали, није било другог посла, а браћа су се школовала, па је морало да се ради. Имали смо 11000 чокота у пределима Крајиште, Финдино, Кушетин, Бор(према Зочишту). А сад смо остали на винограду од 24 ари. После јуна 1999. нисмо смели у винограде, није било безбедно, па су виногради пропали. А један ми виноград остао запуштен, јер су ми Шиптари две године узастопце пуштали овце, баш пред бербу, и појеле би и уништиле зрело грожђе. И одустао сам да га радим. Мучим се целу годину, и ништа. А још ако их затекнем у винограду, па морам да се свађам, а свађа никоме добро не доноси поготово нама у садашњим условима. Али, традицију не остављам. Идем да закројим на Трифундан, по обичају три гиџе се окроје па се однесе неколико прута у цркву на освећење. А после Литургије идемо на имендане код оних који носе име по Светом Трифуну у Великој Хочи.
И тако, по традицији светитељ Божји Трифун живи и прославља се са поштовањем код српског народа. Јер од Трифундана виноград почиње да живи, у њему се почињу обављати први послови. И они трају, како ми недавно, при посети Ораховцу, рече Србин поникао из виногорја у долини Неретве, хаџи Данило, девет месеци.
- Око винограда се ради девет месеци. Колико мајка носи дјете у утроби, толико се у винограду ради - прича хаџи Данило. Почне се на Светог Трифуна а завршава до Михољдана. И велика је ствар бавити се виноградарством. Код нас кажу: виноград садити и кућу градити човек може само једном у животу. И виноград се мора волити. И Ораховац и Велика Хоча су доказ те љубави према виноградима, јер иза нашег народа стоји више од осамсто година љубави и традиције. Нама је од Господа дано да се бавимо воноградарством. Јесте рад виноградара тежак, али у њега су само руке прљаве. Он опере руке кад дође кући после тешког рада из винограда. И њему су образ и душа чисти, јер кад хода, зна да хода по својој земљи. Зато они који данас отимају српске винограде, никад не могу направити добро вино, јер све што се ради у сили Господа, не ваља.
А да је много винограда отето и уништено у ораховачком крају последњих година потврдио нам је и председник ПО Општине Ораховац Голуб Кујунџић. Од површине која се мерила стотинама хектара у Ораховцу Срби данас обрађују мање од 10 хектара, а у Великој Хочи неких шесдесетак хектара. Али, Општина ради на пројектима обнављања винограда, тамо где је то могуће, а Свети Трифун се прославља и као дан општине Ораховац.
Да се виноград треба волети говорили су и наши стари. Данилову причу ми овог Трифундана потврђује Ораховчанин Гаврило Кујунџић.
- Као дете се сећам да је мој деда, а потом и отац говорио да се виноград ни један дан не сме оставити сам. Од Трифундана када почне орезивање, па све до окончања бербе, мора макар да се прође између редова, да виноград осети ту нашу љубав према њему и земљи на којој је засађен.
Гаврило данас не обрађује виноград, али је својим Ораховчанима поклонио велики број песама у којима су виногради и вино заузели значајно место. Он се на радост ораховачких виноградара у винограду овог Трифундана појавио са хармоником и одсвирао неколико својих песама, да би, како нам је рекао,, распевао виногорје, јер љубав према виноградима и вину се потврђује и песмом“.
И зато се из свих грла у колу орило:
,, Ту се пева свако вече, као река вино тече, родни крају ружо мајска, Ораховцу башто рајска!
