Да почива у порти храма Светог архангела Михаила у живописној Бранковини заслужила је својом приврженошћу за Цркву и народ српски.
-Била је велика част срести се са њом овде у Бранковини. Увек ћу је памтити, а о њеном животу и делу још студиозније сазнаваће нове генерације, беседио је Епископ шабачки г. Лаврентије на годишњем парастосу знаменитој песникињи и члану Српске академије наука и уметности Десанки Максимовић.
Као кћи сеоског учитеља Михаила, Десанка Максимовић дане детињства провела је у Бранковини, чији су предели, срдачност и доброта домаћина оставили траг у њеној песничкој природи. Стварала је неуморно до пресељења у вечност, 11. фебруара Лета Господњег 1993. Годишњи помен прилика је да још једном сви упутимо благодарје и молитве за душу најлепшем перу српске лирике. И ове 2016. године, крај гроба Десанке Максимовић сабрало се свештенство Шабачке и Ваљевске епархије, родбина, представници Задужбине "Десанка Максимовић", Спомен – комплекса музеја у Бранковини, Матичне библиотеке "Љубомир Ненадовић" Ваљево, као и поштоваоци њеног дела.
Након парастоса, којим је началствовао Епископ шабачки г. Лаврентије, у старој школи где се налази и Десанкина спомен-соба приређене су агапе за учеснике сабрања у част знамените поетесе.
