На дан црквене нове године разговарамо с пољским свештеником-богословом, деканом катедре за православну теологију на Белостокском универзитету, оцем Марком Лаврешчуком о томе зашто је Пољска Црква донела одлуку без преседана о повратку на јулијански календар, да ли је било неких тешкоћа приликом преласка на «стари календар» и колико је уопште за православне Пољаке важно питање календара.
Подсетићемо да је 18. марта 2014. године Архијерејски Сабор Пољске Православне Цркве укинуо саборну одлуку од 12. априла 1924. године о увођењу у Цркву «новог календара» и донео је решење по повратку на «стари», односно јулијански календар.
– Оче Марко, да ли је било неких потешкоћа с преласком Пољске Православне Цркве на јулијански календар? Или је Архијерејски Сабор 2014. године само потврдио поредак који је постојао у парохијама?
– Враћање јулијанског календара у Пољску Цркву није довело ни до каквих промена у животу већине парохија. Без обзира на званично прихваћену одлуку да се Црква у Пољској придржава «новог календара» већина парохија и знатан део верника је живео по «старом календару». Пре доношења саборне одлуке о повратку на јулијански календар парохије Варшавско-Бељске, Белостокско-Гдањске и Перемишљско-Новосандетске епархије, изузев неколико заједница, ослањале су се на «стари календар». У Лублинско-Холмској, Вроцлавско-Шћећинској и Лођинско-Познањској епархији ситуација је била мање хомогена. Одлуку је доносила скупштина парохија.
– Да ли постоји статистика о томе колико парохија је променило календар?
– Статистички подаци нису објављени и мислим да још увек нису у потпуности обрађени. У Белостокско-Гдањској епархији су раније по «новом календару» живеле три-четири парохије, а у овој епархији има 57 парохија. Данас је «нови календар» сачувала само једна заједница у овој епархији – такву одлуку је донела парохијска скупштина.
Свештеник Марко Лаврешчук
– Многи указују на проблеме у дијаспори због чувања јулијанског календара у Цркви. Посебно у великим градовима где радно време отежава прославу православних празника у току радних дана. Тамо су људи молили да се не прелази на «нови календар» или да се он сачува.
– Да ли је Пољска Црква предузимала покушаје да уведе јулијански календар раније, после 1924. године, кад је Црква званично објавила да се придржава «новог календара»?
– У пракси сама одлука о промени календара 1924. године у знатној мери није била спроведена у већини парохија. Због тога су у послератном периоду (после 1945. године) парохије организовале свој литургијски живот у складу с потребама верника. Цео североисток где живи већина православаца сачувао је стари календар.
– Да ли је било оптужби за то да се Пољска Православна Црква превише дружи с Руском Црквом, да је превише везана «за Москву»?
– Мислим да је мало вероватно да су верници икад сматрали да је календар «прилагођен Москви». У свести верника «нови» или «стари» календар нису повезани с географским положајем ове или оне Помесне Цркве. За вернике и клир је важније то што се у Московском патријархату, и у Српској Цркви, и у манастирима на Атону празници обележавају у исте дане као код нас, у Пољској Цркви. Русофилски аргумент којим се објашњава прелазак на јулијански календар је пре измишљен него стваран.
Не треба заборавити да је Пољска Православна Црква у време кад је добила аутокефалност, била подвргнута прогонима од стране државне власти, и да је била принуђена да донесе одлуку о преласку на такозвани «нови календар». Осим тога, тада је био започет рад на превођењу литургијских текстова на пољски језик. После Другог светског рата ова иницијатива власти није била настављена и тим пре нико није приморавао Цркву да настави процес преласка на «нови календар» и да мења литургијски језик. Дакле, на одлуку Архијерејског Сабора треба гледати као на одлуку Цркве која се сама по себи подразумева, која ничим није изазвана и пре свега представља констатацију чињеница, а не стварање нове реалности.
– Шта мислите, зашто је у Пољској постојала реакција на увођење «новог календара»? У Грчкој је такође постојао снажан отпор преласку на «нови календар», али је већина парохија ипак прешла н њега. У Пољској су парохије игнорисале новину. Откуд таква разлика? Који је разлог за то?
– Православци у Пољској су много пута искусили тешкоће живота у суседству с припадницима других вера: Брестска унија, конфискација православних храмова... Напетост се појачала после поделе земље, кад се Православље у Пољској поистовећивало с руским царским режимом.
А у ХХ веку су људи почели да се плаше да промена календара 1924. године не доведе до самовоље, до увођења «нове уније», другим речима – до тога да Римокатоличка црква апсорбује православне заједнице.
