Москва, 31.октобар 2016. г.
„Култура је још један начин култивације људског разума, осећања и воље“, истакао је његова светост патријарх Кирил у својој проповеди после литургије у храму Свештеномученика Климента папе Римског, у Замоскворечју, 30. октобра 2016. године.
„У данашње време неки тврде да свако ко себе назива уметником може радити шта му је воља и да нико нема права да га у томе заустави. Можда то и јесте истина, али само под једним условом: да уметник култивише земљу, тојест припрема је за гајење добрих плодова. Али ако се култивација претвори у штеточинство и земља зарасте, не само у коров, већ је обухвати смртоносно растиње, да ли се то уопште може и назвати културом?“, упитао је патријарх.
По мишљењу патријарха задатак Цркве у овом тренутку је да култивише руску нацију, како би она донела велике плодове – духовне, интелектуалне и стваралачке – пред Црквом предстоји тежак пут.
„Узевши то у обзир, Црква нема ближег савезника од културних радника, али је јако важно разумети, да наши заједнички подхвати морају уродити здравим, а не отровним плодом. Тамо где је отров, тамо су болести и смрт, то значи да више нема ни говора о култивацији, већ се изводе припреме за духовно и телесно страдање људског рода. Управо на овакав начин морамо посматрати културу и трудити се да сваки пут одговоримо на питање: шта ради културна елита? Да ли они обрађују земљу како би сакупили добре плодове, или сеју семе које разара личност човека, раздире међуљудске однсе, семе које ће нас лишити добре и мирне будућности?“, рекао је патријарх у својој проповеди.
Враћајући се на тему учешћа Цркве у култивацији људских душа, патријарх је приметио да свештенство треба да сарађује са свима који су спремни на тај заједнички труд: „Многи писци, сликари, режисери, глумци, научници муче исту муку као и ми. Они улажу све своје снаге како би култивисали земљу преплављену трњем, камену и неплодну, а понекад чак и сахрањену под асфалтом безумних поступака човека.“
С руског Александар Ђокић
