Планирана градња пет хидроелектрана у кањону Мораче, са по једном на њеним притокама Мртвици и Сјеверници, значила би брисање Роваца и Манастира Мораче са туристичке и сваке друге мапе, упозорио је грађански активиста Драгоје Влаховић. Он истиче да би штета нанесена том крају била огромна, али да би велике последице биле несагледиве и по Подгорицу, Колашин, и Скадарско језеро.
Изградњом хидроелектрана прво би биле уништене природне љепоте и туристички потенцијал овога краја. Познато је да се на овом локалитету налази Манастир Морача, као један од највећих и најстаријих културно-историјских споменика у Црној Гори и један од великих потенцијала вјерског туризма. Изградњом брана он би био потпуно изолован, а била би му нанесена и велика штета у сваком могућем погледу. Такође, један од великих туристичких потенцијала овога краја је и кањон ријеке Мртвице, који је својим изгледом и неодољивим природним љепотама јединствен у Европи. Како се задњих година све већи број домаћих и страних љубитеља природе интересује за овај драгуљ природе, онда је јасно колику би штету изазвала градња бране на Мртвици, указао је Влаховић.
Сматра да би угрожено било и Капетаново језеро, које својом љепотом очарава све већи број страних и домаћих туриста.
Треба истаћи и планински и сеоски туризам, за који овај крај има велики потенцијал. Наравно, никако не смијемо заборавити и кањон Платије, чије литице и врлети, као и само корито ријеке Мораче остављају без даха свакога ко прође туда. Дакле, морамо закључити да овај крај има велики потенцијал да буде једна од главних туристичких дестинација у Црној Гори. Са друге стране не можемо да не примијетимо да је и те како запостављен. Зашто? Па управо из разлога што некоме није у интересу да се у овом крају развија туризам, који би кроз одређени временски период могао да доноси огроман профит мјештанима овога краја, али и буџету Црне Горе навео је он.
Влаховић сматра да је очигледно да некима нијесу приоритет развој овога краја, запошљавање у туризму, повратак младих селу, дугорочно економско рјешење, већ да „потопе овај крај и тако ставе тачку на било какву могућност развоја и економског бољитка људи овога краја.
– Са друге стране, неко би од изградње ових брана и те како профитирао додао је он. Упозорава да би флора и фауна овога краја изградњом хидроцентрала биле потпуно уништене, док би комплетан ток ријеке Мораче и Скадарско језеро осјетили огромне негативне последице.
– Недавна анализа Свјетског фонда за заштиту природе показала је да је чак 76 одсто црногорских ријека у очуваном стању, док је Морача једна од ријетких ријека слободног тока у Европи, те је жариште биолошке разноврсности. Морамо бити свјесни те чињенице и користити је као темељ будућег развоја. Наиме, у кањону ријеке Мораче регистровано је 115 врста птица, што заједно са кањоном Мртвице и Мале ријеке чини 42 одсто укупних врста које се гнијезде у Црној Гори, од чега већина има неки вид националне или међународне заштите. Узградњом хидроцентрала поплавио био би поплављен велики дио горњег тока, што би и те како утицало на доток воде у Скадарско језеро, које је заштићено као национални парк и уврштено на листу најважнијих свјетских мочвара. Промјена водног режима Скадарског језера имала би великог утицаја на комплетан фонд птица и рибљег фонда, по чему је овај национални парк јединствен и препознатљив. Да не говоримо шта би се десило са рибљим фондом у Морачи и Мртвици, указао је Влаховић.
Он напомиње да колико год у Влади говорили о томе како ће изградњом брана комплетна флора и фауна бити заштићене, сви знају да је то немогуће и да су то само празне приче.
Најбољи показатељ је кањон Пиве, гдје је изградњом хидроцентрале Мратиње скоро у потпуности уништене флора и фауна тога краја, додаје он.
Ана Остојић
