- Овај храм је поново подигнут у свој својој лепоти и ови дивни ликови светаца са ових фресака, са зидова овога храма, нама поручују да нисмо сами и да не треба никад да очајавамо, без обзира на све околности спољашње - поручио владика Теодосије на слави манастира Зочиште
На празник Светих Врача Козме и Дамјана, у манастиру Зочиште, чија је црква посвећена овим светитељима, литургијски је обележена храмовна слава. Стотинак верника са разних страна Косова и Метохије и других делова Србије, похрлило је у ову метохијску светињу да се поклони чудотворним моштима Светих Врача, измоли помоћ у болестима и нуждама, али и да бар на један дан буде са братијом ове васкрсле светиње.
Са својим народом и игуманом, архимандритом Стефаном, на славу је дошао и владика рашко-призренски Теодосије и началствовао светом литургијом. Њему су саслуживали некадашњи игумани ове светиње отац Јован Јеленков, који је чудом Светих Врача преживео киднаповање од стране шиптарских екстремиста у јулу 1998. и отац Ромило који је у јулу 1999. када су се Срби из села Зочишта покренули у још једну сеобу, изнео мошти из цркве и однео их у Грачаницу. Владици су саслуживали и игуман архангелски отац Михајло, и још шесторица свештеника сабраних са разних страна.
Слави је присуствовао и заменик премијера у покрајинској влади Бранимир Стојановић, а за певницом су појали ученици и професори обновљене Богословије из Призрена.
Велику милост и помоћ Светих Врача показује и чињеница да се за домаћине славе у овом манастиру сваке године смењују верници из разних делова Србије. Ове године је домаћин славе уз манастирско братство, била Данијела Живић из Племетине са својом породицом, а за наредну годину се јавио Саша Поповић, из Брњице, који сада живи у Краљеву.
Отац Јован, који се у овоме манастиру замонашио пре тачно 22 године, уочи славе, је изразио своју радост што је манастир Зочиште обновљен, и што изгледа лепше и боље, него што је он некада желео. Говорећи о чудима Светих Врача, отац Јован је рекао да ,,ово место има такву силу, благодат, јер се налазе овде мошти Светих врача Козме и Дамјана, који и дан данас, већ 17 векова, чине чуда и показују милост Божју према онима који траже да се она на њима покаже“.
-Свети Врачи помажу за све животне прилике и неприлике и на онај начин како је богоугодно и богоспасоносно - рекао је отац Јован. - Нама остаје да схватимо, да смо у великој светињи, а данас је овде нарочито велика благодат и да искористимо присуство ових моштију, да нам помогну да живимо јеванђељски, да живимо у ономе што је главни циљ људског живота, а то је спасење душе. Да схватимо ове речи ,,забадава добисте, за бадава дајте“. Свако од нас добије таланте, али све те таланте трудимо се да умножавамо, да их искористимо на своје спасење, а најпре на славу Божју, јер заиста забадава добисмо, за бадава и дајмо. Да Бог да, да и цео наш српски род, молитвама Светих Врача, врати се на проверени јеванђељски пут живота и да и ми будемо стални сведоци чуда, не само Светих Врача, него и све небеске и земаљске Србије.
Владика Теодосије је, у празничној беседи, говорио о страдању и васкрсењу зочишке светиње, у коју су се мошти Светих Врача вратиле после осам година боравка у избеглиштву. Својим враћањем они нам поручују, рекао је владика, да сви расељени треба да се врате на своја огњишта, да се не одричу својих корена и земље својих прадедова. Као најгоре могуће решење, за излаз из тешке ситуације, владика је навео продају својих домова и имања, на шта се неки Срби у последње време одлучују.
-Али, ја вам кажем, а ви добро знате, није благословено да продајемо нашу свету косовско-метохијску земљу. Нисмо је ми стекли нашим трудом, знојем. Ми смо то примили и ми то треба да предамо другима. И зато, ово вам говорим из искуства, не говорим тек тако, само да знате, наше трпљење овде и наш подвиг Господ ће стоструко да награди. Свети Врачи, бесплатни лекари, нису тражили ништа земаљско, нису тражили новац, сребро, награду на земљи. Једино што су тражили то је вера у Христа и спасење, вечно спасење у Царству Његовом светом, у Царству Небеском. И то су добијали. И ми, ако имамо ту веру и то трпљење, ми ћемо свакако добити вечну награду, оно што је нама потребније, него ово привремено овде на земљи.
Наводећи пример једног српског домаћина из Метохије, који је по наговору деце, а против своје воље, продао своју имовину Шиптарима, па се преко ноћи обесио, владика је рекао да се продајом земље својих предака која је натопљена крвљу, знојем и сузама, само навлачи несрећа на своју породицу.
-Зато да будемо мудри, да слушамо старије, да не мислимо да је све у новцу, да је све у земљском благу. Има нешто што се никад не може дати и продати, а то је част и образ, а то је оно што смо примили тако, да га уживамо, да га користимо и да га предамо другима. Зато ми овде опстајемо и зато наша света Црква обнавља ове храмове, зато имамо свештенике у свим градовима где нема ниједног православног Србина, са надом да ће их бити, јер док имамо храмове Божје, док служимо Свету Литургију, има наде да ће ту неко доћи и да ћемо стварати малу цркву, а Господ је рекао ,,где је двоје и твоје сабрано у име моје ја сам ту присутан“. Није моћ и снага у броју, него у Господу нашему у Кога верујемо и силом Његовом чинимо оно што чинимо. Овај манастир је доказ свега тога, и овај храм никад лепши, рекао бих и сјајнији и светији, није био. Зашто? Зато што је страдао! Као што је наш Господ страдао на крсту и овај храм је пострадао, био срушен, али је силом Божјом васкрсао, не нашим снагама, нашим моћима, него вољом Божјом. Овај храм је поново подигнут у свој својој лепоти и ови дивни ликови светаца са ових фресака, са зидова овога храма, нама поручују да нисмо сами и да не треба никад да очајавамо, без обзира на све околности спољашње. Да знамо да смо у Цркви Божјој, у којој су и анђели и светитељи и да смо сви заједно тело Христово, непобедива Црква у овоме свету, која као брод плови ка своме циљу - казао је владика између осталог у својој беседи.
Верници су се смењивали и у току дана у манастиру, а осим освећене водице, многи су из манастира у своје домове понели и воду из бунара у манастирској порти, која по народном предању има исцелитељску моћ.
Манастир Светих Врача Козме и Дамјана у Зочишту је по предању три века старији од манастира Дечана. Манастирско братство је са народом села Зочишта пред налетом шиптарских екстремиста, напустило манастир у јуну 1999. Манастирски конаци су спаљени убрзо после тога, манастирска економија уништена, а црква је минирана и до темеља срушена септембра 1999. године. После петогодишњег тражења дозволе од међународних институција на Косову и Метохији, братство се вратило на рушевине у октобру 2004.год. Уследила је обнова конака, а са обновом цркве започело се 2006. године. Обновљена црква је освећена јула 2007. када су се мошти вратиле у свој дом. Од тада до данас, обновљена је звонара, изграђена трпезарија, обновљен и други конак, уређено двориште, а црква је прилозима верног народа са разних страна и уз помоћ државе Србије, фрескописана. У цркви се данас осим моштију Светих бесребреника Козме и Дамјана, чува и чудотворна икона ових светитеља која је некада стајала на иконостасу, а ископана из рушевина манастирских 2000.године.
У манaстир, како рече игуман Стефан, свакодневно долазе верници из оближњих места, али и из других земаља и траже помоћ. Долазе и неправославни да траже помоћ, а Свети Врачи и њима помажу. Иако се у село Зочиште Срби нису вратили, у Ораховцу и Великој Хочи, у сваком дому, се поред крсне славе налази и икона ових светитеља, а мештани чувају и преносе сведочанства о чудима и празновању Светих Врача.
