У сусрет предстојећој радости
(Приказ ваведењског, 259. броја Светигоре)
Наступио је Божићни пост – припрема за најрадоснији хришћански празник. Са доласком првог највећег празника Божићног поста, Ваведења Пресвете Богородице, стигао је и нови 259. број Светигоре, образника за вјера, културу и васпитање Митрополије црногорско-приморске. Ваведењски број има двије централне теме. Једна је – 140 година од Битке на Вучјем долу – мјесту побједе правде и истине Божије, како је рекао Његово високопреосвештенство архиепископ цетињски, митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије бесједећи 29. октобра 2016. у цркви Светог Атиногена на Вучјем долу. Тога дана одслужена је Света архијерејска литургија са парастосом јунацима ове битке. Поред митрополитове бесједе, Светигора је пренијела и бесједу «Вучји до – једна од доља Косовског поља» Матије Бећковића, коју је изговорио на прослави на Вучјем долу, рекавши да је «Битка на Вучјем долу продужетак Битке на Косову пољу». А Косовска битка је наша непрекидна битка, непресушни мотив свих српских пјесника. Од уснућа једног од тих пјесника косовске етике, Радована Бећировића Требјешког, прошло је тридесет година. Тим поводом у Никшићу је био организован научни скуп «Стваралачки феномен. Радован Бећировић Требјешки». Са тог скупа Светигора објављује излагање протојереја ставрофора Гојка Перовића «Библијски мотиви у дјелу Радована Бећировића».
Друга главна тема новог броја јесте – 750 година од упокојења Светог Арсенија Сремца, онога «који је свуда пронио мед Христове науке», како гласи репортажа о прослави тог догађаја. На прослави је бесједио хаџи Милутин Вековић, који се бави историјом чудеса Светог Арсенија, «Сузом лијечио духовне ране свог народа». Такође је о Светом Арсенију изговорио своје слово високи гост, епископ франкфуртски Сергије «Није битно одакле смо, него куда идемо». А професор Веселин Матовић у својој бесједи обухватио је два велика датума: 750 годишњицу престављења Светог Арсенија Сремца и 100 годишњицу побуне бјелопавлићких учитеља «Свети Арсеније и ћирилица – два српска утврђења и ризнице неукрадиве». О моштима Светог Арсенија Смиља Влаовић наводи два мање позната податка. Ту је и прилог др Милене Мартиновић «Свети Арсеније Сремац у рукописним књигама манастира Рођења Пресвете Богородице на Цетињу».
Великим међународним мултидисциплинарним научним скупом обиљежено је 900 година манастира Градиште, чему је посвећена репортажа Раја Војиновића «Мјесто гдје се пројавила сила Христовог васкрсења».
Теме које залазе у божићне јесу свакако «Два пута којима можемо следити Исуса Христа овог Божићног поста» Џоела Милера, «Божићни пост» бесједа јереја Ростислава Шенилова, као и бесједа о породичним везама «Највиша школа» епископа жичког Стефана (Боце).
Предбожићно издање Светигоре карактерише разноврсност тема и рубрика. Од историјских – текст Смиље Влаовић «Манастир Светог апостола и јеванђелисте Марка у Старој вароши у Подгорици», Јована Маркуша «Браћа богослови – војвода Шако и Филип Петровић»; богословских – какав је текст «Смисао страдања у стваралаштву преподобног Максима Грка» јеромонаха Касијана (Плоског); књижевних – као приказ новог издања «Слово о походу Игоровом», поезија Радмиле Кнежевић, вијест о четвртим Његошевим вечерима поезије; до тема о пчеларству Радојице Радовића «Пчеларство и црквени живот у Црној Гори».
Ту су и остали занимљиви текстови, као сјећање Милије Пајковића на Зидани мост, репортажа о прослави празника Светог Петра Цетињског «Носио је крст свој и ходио за Христом», помен новопрестављеном слуги Божијем епископу Јерониму и разговор са Александром Лагос, духовним чедом старца Јефрема Аризонског.
И, наравно, на крају иду хронике о актуелним догађајима из свијета, помјесних цркава, отачаствене цркве и Митрополије црногорско-приморске. Објављено је и једно саопштење за јавност Митрополије црногорско-приморске – Основан ИО за заштиту и очување природних, културних и духовних вриједности слива ријеке Мораче.
Уз нови број Светигоре читаоци добијају на поклон књижицу о новоканонизованом светом Мардарију љешанско-либертвилском и свеамериканском, која обухвата његово житије, службу и акатист.
Ј. Ж.
