Освануло је магловито и тмурно јутро у долини Мартин Брода које је ипак било итекако свијетло за све нас који смо се сакупили у манастиру Рмањ како би дочекали манастирску славу, Светог Николаја Мирликијског Чудотворца.
Божанственом Литургијом началствовао је Његово Преосвештенство Епископ Бихаћко-петровачки Г. Атанасије уз саслуживање архимандрита Варнаве (Дамјановић), настојатеља манастира Трескавац, игумана Василија (Рожић), настојатеља манастира Килисина, игумана Теофила (Ђуричић), настојатеља манастира Глоговца и епархијског ђакон Николе Перковића.
У својој литургијској беседи Епископ Атанасије је исказао неколико еклисиолошких теза које су се дотицале онога што чини Цркву. И поред материјалних и спољних, визуелних детаља, без којих храм не би постојао као грађевина, ту је и много битнији детаљ, духовни темељ Цркве, а то је народ-жива Црква. Црква као таква своје постојање дугује Господу Исусу Христу који је њен крајеугаони камен, као и свим мученицима и исповиједницима кроз историју, који су својом крвљу овјенчали Цркву и дали јој идентитет.
Већи дио вјерника је узео учешћа у Светој Тајни Причешћа, што је поред остале празничне радости донијело и додатни осјећај љубави кроз јединство са Христом.
По прочитаној заамвоној молитви Епископ Атанасије преломио је славски колач са архимандритом Серафимом (Кужић), настојатељом светониколајевске Рмањске обитељи, а по свршетку Евхаристије су подељени пакетићи за оне најмлађе чланове заједнице.
Након поделе пакетића архимандрит Серафим (Кужић), данашњи свечар и домаћин, обратио се Епископу, осталим свештенослужитељима и верном народу речима да се угледамо на Светог Оца Николаја чији спомен данас славимо, те да искористимо сва потребна средства да бисмо задобили живот вечни.
После Свете Литургије управа Манастира је спремила славску трпезу љубави где је игуман Теофил (Ђуричић), настојатељ манастира Глоговац поздравио Епископа и Домаћина, као и остали вјерни народ, те се захвалио на богатој трпези и гостопримству.
Нека би дао Господ да се и даље окупљамо у што већем броју, молитвама нашег заштитника Светог Николаја Епископа Мира Ликијског.
