Представљена изузетна монографија „Света царска српска лавра Хиландар на Светој Гори Атонској“, проф. др Мирка Ковачевића, архитекте који је провео више од пола века радећи у Хиландару.
На промоцији монографије 15. децембра 2016. године у крипти храма Светог Саве на Врачару, поред аутора проф. др Мирка Ковачевића, говорили су и Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј, игуман царске лавре манастира Хиландара архимандрит Методије, академик Мирјана Живојиновић и проф. др Владимир Мако.
Крипта је била испуњена благочествим народом које су привукле заинтересованост према капиталном делу професора Ковачевића и превелика љубав према светој лаври, средишту српског идентитета и духовности. (прилог Радија Слово љубве).
Проф. др Мирко Ковачевић је пола века провео са хиландарским монасима, делећи са њима свакодневни живот и искушења, а при том се, за све ове године бавио свеобухватним приказом манастира Хиландара од најстаријих претхришћанских остатака, преко византијских утврда и здања, до градитељске целине првих српских ктитора која се током столећа и сама мењала и још увек прилагођава потребама живота. Ово је дело које се бави научно-истраживачким радом, проучавајући како време настанка сваког дела манастира: конака, цркава, параклиса, пиргова, келија, тако и њихов значај у одређеном периоду настанка.цАутор је обухватио својим животним делом историју Свете Горе са најзнаменитијим манастирима и њиховим оснивачима на првих 100 страница књиге, док је осталих 500 страница посветио манастиру Хиландару. Дело садржи 900 фотографија које је професор начинио лично (изузев неколицине) и које говоре свака на свој начин.
У погледу ширине обухвата хиландарске градитељске баштине Ковачевићева књига је права ризница података и јединствени каталог свих данас познатих грађевина везаних за Хиландар. Писана живим језиком, разумљивим широј публици, она је истовремено извор и полазна тачка за даља научна истраживања, као и сјајан водич за све оне који се тек упознају са Хиландаром.
Извод из рецензије академика Гојка Суботића
Књига професора Ковачевића јединствена је по свеобухватном приказу манастира Хиландара у његовом укупном трајању, од најстаријих, прехришћанских остатака, преко византијских утврда и здања, до градитељске целине првих српских ктитора, која се током столећа и сама мењала и још увек прилагођава потребама живота. Монографија се при томе није ограничила на прошлост монашке заједнице у оквиру бедема. Хиландар је један од највећих манастира на Светој гори, са имањима која су у великој мери део његовог властелинства још од времена Светог Саве. На поседима расутим по Полуострву и око њега, посебно у околини Кареје, налазе се келије из разних епоха, са здањима и уметничким делима, која чине посебна поглавља у историји атонског монаштва. Прегледно и течно писана, живим језиком, са описима и богатим илустрацијама, књига професора Мирка Ковачевића би, приређена у мањем обиму, могла да буде и својеврстан водич, поуздан и драгоцен, посебно што садржи нова сазнања која је овај угледни стручњак стекао током двадесетогодишњег бављења манастиром Хиландаром.
