Скроман, једноставан српски калуђер, неуморни неимар, ван свог времена, брижан и радостан, човек са богољубивом дечјом душом, врли духовник - архимандрит Арсеније Каонски
Божјом благодаћу и са благословом Његовог Преосвештенства Епископа шабачког г. Лаврентија, у недељу, на Материце 25. децембра 2016. године, у манастирској цркви Светог архангела Михаила одржано је прво представљање Књиге о Арсенију проте Митра Миловановића. Ова вредна и изузетна споменица објављена је, у издању Епархије ваљевске, са благословом Његовог Преосвештенства Епископа ваљевског г. Милутина.
Духовну радост је увеличао и на овај несвакидашњи догађај ставио неизбрисив печат љубави према монашком подвигу Преосвећени Владика г. Лаврентије, началствујући светим евхаристијским сабрањем. -Гледајући ове предивне ликове на фрескама који само што не проговоре, а говоре нам и саветују којим путем треба да ходимо, поготово у временима великих искушења. Људска савест је слаба и често закаже, зато се уздајмо у милост Божју и послушајмо шта нам кажу ови дивни светитељи. Погледајмо на стазу којом су они ходили ка Царству Божјем. Тим путем прошли су и велики духовници и подвижници који су служили у овом светом храму. Сетимо се данас врлих духовника - старца Теофила и архимандрита Арсенија. Отац Арсеније је био неуморни неимар, сагорео је радећи и стварајући. Био је ван свог времена, препознатљив по радиности. Манастир Каона постао је најомиљеније место састанака и данас му заблагодаримо свећом воштаницом, речи су надахнуте проповеди владике Лаврентија.
Након свете архијерејске Литургије, многобројни верни народ, сатрудници, пријатељи, духовна чеда и поштоваоци оца Арсенија, упутили су се на гроб блаженопочившег архимандрита, који се налази у близини олтара храма Васкрсења Господњег, задужбине игумана Арсенија Каонског. Молитвеним чином за покој богочежњиве душе архимандрита оца Арсенија началствовао је Епископ шабачки Лаврентије уз саслужење проте Митра Миловановића из Уба, аутора Књиге о Арсенију.
У препуној цркви, јединственом амбијенту, приступило се представљању књиге - споменице добро припремљеним програмом. На самом почетку, кратким словом обратио се нови каонски игуман, отац Филимон, а затим је све присутне благословио владика Лаврентије, рекавши да није битно колико неко дуго година живи, већ шта је иза себе оставио. -Свети Сава је живео само педесетак година, а знамо сви његову заоставштину. И за оца Арсенија можемо рећи да је много учинио и оставио, а део је забележен у књизи на чију сам промоцију радо дошао, рекао је владика Лаврентије.
По благослову Владике, окупљенима се обратио аутор Књиге о Арсенију протојереј-ставрофор Митар Миловановић: -Оца Арсенија знам скоро па цео свој век. Био је то скроман, једноставан српски калуђер, неуморни неимар, брижан и радостан, човек са богољубивом дечјом душом, врли духовник каквих данас ретко срећемо. Имао сам потребу и благослов Владике ваљевског г. Милутина да напишем ову књигу и тако се одужим свом великом пријатељу оцу Арсенију. Благодарим новом, по годинама младом, али веома пријатном, гостољубивом и искусном игуману оцу Филимону и нећу погрешити ако кажем да је отац Арсеније добио достојног наследника на трону игумана каонске обитељи, рекао је прота Миловановић.
Своје утиске о току израде књиге поделили су са окупљенима сарадници проте Митра на овом богоугодном делу - Живана Баратовић, директор убске Основне школе и ђакон Александар Мандарић, вероучитељ.У представљању књиге учешћа су узели и ученици веронауке убске гимназије, који су читали одабране делове текста по следећем редоследу: Слово Владике Лаврентија, Детињство, Мајка, Одлазак у манастир, Монашки узори, Старац Теофило, Четврти завет и Анегдоте о Арсенију, које је прота Митар Миловановић у неколико реченица појаснио. Како за оца Арсенија, који се сада радује на небу, кажемо да је био велико дете, који је јако волео децу и она њега, у ту част три девојчице отпевале су неколико богомољачких духовних песама, изазвавши бујицу емоција присутних.
На промоцији књиге своја сведочанства о великом пријатељству са оцем Арсенијем изложили су г. Сава Којић и г. Бора Билали, чији се прилози налазе у Књизи о Арсенију. -Дуго сам ишчекивао ову књигу о нашем добром оцу Арси. Ишчекивао сам је са жељом да се његов живот и његова житија не забораве. Са страхом да у том разлазу не нестане све оно добро чиме је оградио моју душу, учврстио зидине овог манастира, благословио овај крај и овај народ. Припремајући се за ову свету недељу у којој ће Књига о Арсенију по први пут бити јавно отворена, забележио сам оно што мислим да се у том часу мора о оцу Арси изговорити, да би његова и наше душе пронашле свој мир. Данас ми се мој добри Арса смешка као малом детету које је коначно прихватило његову поуку изречену само пар дана пре његовог страдања: -Чедо моје, пролазни смо на овом свету, прах праху, све је небитно - душу сачувај, све је у Божјим рукама! Овим речима све је рекао. Данас и овде, када његов дух осећам међу нама, желим да захвалим проти Митру на овој књизи. Хвала оцу Филимону и братству манастира Каона што држе реч Божју и негују ову светињу баш као и њихови претходници. Нисам баш вичан беседи али мој добри Арса ће ми опростити, изговорио је дирљиво г. Сава.
Привилегија и дужност да нешто каже о анегдотском делу живота и пријатељства са оцем Арсом припала је г. Бори Билалију који је присутне успео да присети осмеха оца Арсенија. У свом сведочансту о пријатељству са оцем Арсом, г. Билали је казао: -У овој светој обитељи сам још као дечак сазнао и за сва времена упамтио да стећи пријатељство и није нека велика вештина, али да је прави подвиг сачувати пријатељство. Посебно сам данас задовољан. Мешају ми се осећања радости и туге, иако можда не би требало, али човек сам... Овде су монашко правило, молитве, богослужења и послушања давали и сада дају посебну драж дневном ритму манастирског живота, који је текао и тече у општежићу, даноноћно славећи Бога и творећи Његови вољу. Манастир Каона није прибежиште конформизма, већ место истине и љубави. У том и таквом амбијенту поникао је и од искушеника постао архимандрит и настојатељ манастира мој вишедеценијски пријатељ отац Арсеније. Не постоје две идентичне биографије. Ово је Књига о Арсенију у којој нас је отац Арса сабрао и сакупио на светој Литургији, а отац Митар на њему својствен начин написао, распоредио и попаковао.
