Свештенство и свештеномонаштво Eпархије горњокарловачке сабрало се 27. децембра 2016. године, на празник Светих мученика Тирса, Левкија, Филимона, Аполона и других, заједно са својим архијерејем, Његовим Преосвештенством Епископом горњокарловачким г. Герасимом на годишњи братски састанак.
Ове године сабрање је одржано у конаку манастира Пресвете Богородице Тројеручице у Доњем Будачком. Свештеници су предочили стање на парохијама, помаке у обнови порушених и девастираних храмова и парохијских домова, чија обнова из године у годину напредује. Такође, разговарало се о многобројним питањима из црквеног живота, како пастирским, тако практичним и административним.
Горњокарловачка епархија налази се у Републици Хрватској. Обухвата просторе: Банију, Кордун, Лику и Крбаву, Горски Котар, затим, сјеверну Хрватску и Истру. Свој назив је добила по Карловцу, граду у којем је сједиште Горњокарловачке епархије. Ове просторе Срби насељавају још од XV, а нарочито првих деценија XVI вијека. Главна станишта су им Жумберак и Бела Крајина, а потом насељавају просторе око Гомирја и Горски Котар. У вријеме турске управе средњом Ликом (1528-1699), на личке врлети долазе Срби из Далмације, а Крбаву насељава српски живаљ из Босне. Многи од њих прелазе одавде на аустријску територију, односно на просторе Војне крајине.
Током XВИ вијека, духовни надзор над православним Србима овог подручја врше дабробосански митрополити. Једно вријеме седиште ове митрополије је у манастиру Рмњу, на босанско-далматинско-личкој тромеђи. Када су крајем XVII вијека ослобођени дијелови Лике, Баније и Крбаве, који су до тада били под турском влашћу, основана је за ове крајеве 1695. године посебна Карловачко-зринопољска епархија. Први архијереј ове епархије био је избјегли дабробосански митрополит Атанасије Љубојевић (1696–1712). Данас Епархију горњокарловачку сачињавају пет архијерејских намјесништава.
