Духовни центар Преподобног Исаије од Оногошта у Никшићуугостио је, у суботу 24. децембра 2016, ђакона Ненада Илића из Београда, који је одржао предавање на тему "Друштвене мреже – нова слобода или ново ропство“.
Свестрано стваралаштво ђакона Ненада Илића представио је протојереј Слободан Јокић, архијерејски намјесник никшићки, наводећи да је он писац, редитељ, православни пубилициста са великим искуством рада у медијима, педагогији. Бавио се позоришном режијом, радио као педагог на ФДУ, био уредник и умјетнички директор у београдским позориштима и алтернативних позоришних група, режијом и писањем за ТВ, креирањем мултимедијалних дјела и уредничким радом у часопису "Искон“.
Одржао је бројнапредавања на духовне и социолошке теме. Аутор је романа "Цариградски друм“, те коаутор више књига са духовном и историјском тематиком за дјецу и одрасле, аутор сценарија и редитељ дугометражних документарних филмова о Светом Николају Српском и Ави Јустину, серија Литургија, Икона, Константиново наслеђе. Тренутно је ангажован на великом националном пројекту – снимању играног филма „Отац“ о Светом Сави и Светом Симеону Немањи.
На духовну корист и радост бројне публике ђакон Илић је
одржао предавање на веома занимљиву и актуелну
тему:„Друштвене мреже – нова слобода или ново
ропство“ кроз које је и представио књигу
„Facebook проповеди и духовни chat“.
Књига је настала као одраз отуђености, коју са собом носи
технолошка реалност у којој се налазимо и са којом се
боримо на различите начине. Нове технолошке револуције
које су постале саставни дио наших живота, као што су
интернет, мобилни телефони, таблети затворили су потпуно
нашу приватност и пријете још већим отуђењем међу људима.
"Познати су нам свима призориљуди који седе за столом у кафићу и свако "боцка“ свој мобилни телефон, комуницирајући са неким. Присутност, дакле, престаје да буде битна. Захваљујући интернету наш осјећај присутности у животу је све мањи. Уместо да будемо присутни ту где јесмо, да се боримо за живот, за себе, за ближњега, што нам је задатак, циљ – да остваримо љубав, ми се измештамо из света који нам је тежак, понекад тешко подношљив и одлазимо у неке виртуелне зоне у којима проналазимо утеху“, оцијенио је ђакон Ненад.
У тој виртуелној зони, према његовим ријечима, није, ипак, све тако црно, јер нам се на друштвеним мрежама,новом изуму који се појавио на интернету, пружа могућност да сретнемо људе који мисле слично као ми.
"И то може да те охрабри и разбије илузију некогмалог резервата и беспомоћности. Стварају се кругови људи који слично мисле, па то помаже да се филтрирају информације из наше сфере интересовања да се не бисмо морали бавити свим лудим вестима и милијардама информација којима нас засипају, чинећи нас све слабијима и све несигурнијима, уместо све јачима“, рекао је отац Ненад Илић.
Он је навео какво је његово искуство као корисника друштевних мрежа, тачније Фејсбука у који је ушао прије неколико година са циљем формирања затворене групе Православна алтернатива у којој би чланови, људи који се баве културом и умјетношћу, могли брже и једноставније да размјењују информације и покрећу активности.
"Број пријатеља и оних који прате моје објаве везане првенствено за црквене и националне теме све више је растао. Кад бих понекад, због заузетости, направио дужу паузу у појављивању на Фејсбуку пријатељи су ме опомињали и прилично одлучно тражили да чешће пишем. На мом профилу све више су се развијале занимљиве дискусије на разне теме, као на неком активном интернет форуму. Озбиљно сам схватио своје служење као адиминистратора и модератора“.
"Рекао бих да се труд исплатио. Једни друге смо учили конструктивности и пријатељском уважавању, па је разговор постајао све занимљивији. У коментарима пријатеља и оних који прате моје објаве појављивала су се изузетно паметна размишљања. Дијалог је почео да служи томе да једни од других нешто научимо. Успоставили смо неку врсту интернет саборности“, казао је, између осталог, ђакон Ненад Илић.
Сваки технолошки помак у историји човјечанства, поред позитивне има и своју негативну страну.Важно је стога знатина добар начинискористити могућности друштвених мрежа, поручио је о. Ненад.Он је указао на опасност од анестезије, задовољења својих,првенствено,психолошких потреба остајући у виртуелнимзонама које нам узимају (пре)велико вријеме.
"Они који се збуне, па своје психолошке потребе задовоље тиме што мењају сродне садржаје са сродним душама, могу да упадну у велику замку и отуђење.То отуђење где свако има свој екран, фиксни или покретни свеједно, језиво је у односу на отуђење за које се некада причало да ствара телевизија. Заједничко гледање телевизијеу породици данас, без икаквог претеривања, изгледа као чиста идила и заједничка активност у којој се деле коментари“, поручио је о. Ненад.
Предавање је наишло на велику заинтересованост сабраних, који су постављали бројна питања и износили коментаре.
