Француска хуманитарна организација ,, Солидарност за Косово“ већ дванаест година за редом, помаже Србима на Косову и Метохији различитим видовима помоћи. Једна од традиционалних акција је и Божићни конвој који се организује сваке године последњих децембарских дана. Са Арно Гујоном, оснивачем и директором ове организације, без којег акције на Косову и Метохији не би могле да се замисле, разговарали смо приликом његове посете Ораховцу, 31. децембра.
Помаже Бог, Арно, и добро дошли у Ораховац. Ово је дванаести пут да нам долазите уочи Божићних празника?
Бог вам помогао, и боље вас нашао! Да, ово је дванаеста година за редом да смо ту уз Србе на Косову и Метохији за време Божићних и новогодишњих празника. Ето, од 2004. године трудимо се да будемо уз овај храбар и племенит народ који живи усамљен, и до којег је ретко коме стало. Ми се трудимо да пружимо поред материјалне помоћи и мало моралне подршке што је свакако потребно. Поред мене је десеторо волонтера из Француске који сваке године долазе овде, који помажу током целе године рад наше организације и без њих ни један конвој, ни једну помоћ не бисмо успели да донесемо на Косово свих ових година.
Данас је четврти дан вашег конвоја на Косову и Метохији?
Да, четврти је дан овогодишњег Божићног конвоја. Кренули смо из Француске 26. децембра, стигли на Косово 27. и још мало завршићемо поделу помоћи по српским енклавама. Прва два дана смо били у новобрдском и косовско-каменичком крају. Тамо смо делили поред гардеробе и играчака за децу, и овце породицама које се баве сточарством, пољопривредом. То је значајно за њих, то је подстрек за економију тих села, тих породица. Свака породица је добила четири овце, једног овна и јагњад и мислимо да је то права помоћ која треба тим Србима, тим људима који су вредни и радни, који не траже социјалну помоћ, који не траже хуманитарну помоћ, већ само начин да би живели од својих руку, од свог рада.
Која сте још места обишли ових дана осим села у новобрдском и косовско-каменичком крају?
Јуче смо обишли у Метохији села Суво Грло, Бање, Осојане, Црколез... спавали смо у Високим Дечанима. Данас смо у Ораховцу и Великој Хочи.
Са чиме сте се све срели на терену, какви су људи у тим местима?
Људи су гостопримљиви. Иако се види да је тежак живот, ти људи се труде, верују у будућност и верују у боље сутра. И кад се сусретнемо са таквим људима који нису имали много среће у животу, али који и даље имају осмех на лицу, који се и даље труде да раде и да верују да може да буде боље сутра и ми сами добијамо подстрек да наставимо наше активности и из године у годину, пунимо наше батерије на Косову и Метохији уз Србе.
Приликом ваших посета српским срединама у оквиру Божићњег конвоја сусрећете се са децом и то, како сте нам у нашим ранијим разговорима рекли, на вас оставља дубок траг. У тим изолованим срединама има и стараца пуно, како ти сусрети са старцима, старицама на вас делују?
Сусрети са децом су свакако најупечатљиви и најдражи, деца на најбољи начин показују своја осећања и радост. Али, осим са децом, ми се трудимо да разговарамо и са одраслима и старцима који живе изоловано и њима је значајно и лепо да нас виде, јер ретко ко иде до тих изолованих села. Пре три дана, тачније првог дана нашег конвоја, пут је био завејан снегом, ставили смо ланце и возили сат времена до једног изолованог села. Тамо сам се сусрео са једном баком, причао са њом и имао сам утисак да сам једини странац или један од ретких странаца, који је дошао овде да је види. Кад кажем странац, не мислим само на стране држављане, већ уопште, на људе који нису из њеног села. Она је била срећна због тога и трудимо се да дајемо свакоме топли загрљај француских пријатеља.
Сваки ваш долазак обележи и нека донација, нека помоћ. То доказује да вам народ у Француској верује, да има поверење у вас и даје вам новац, јер без поверења не би било подршке вашој акцији?
Заправо то поверење је настало са временом. На почетку нам је било најтеже. Нисмо знали никога овде на Косову и Метохији и нисмо били познати у Француској у тим круговима. Сада нас људи знају, препознају, имају поверење. Већ дванаест година радимо, имамо око себе преко десет хиљада француских донатора, који новчано помажу нашим пројектима на Косову и Метохији, који се моле за Србе на Косову, који Србима у енклавама шаљу и поруке љубави, мира, пријатељства, солидарности. То је оно што уствари кажемо сваком човеку са којим се сусрећемо овде, он се не сусреће са десеторо волонтера, десеторо младића који су узели одмор у својим фирмама да би дошли да славе Божић са Србима, они представљају десет хиљада донатора, који су уз нас и то је онда још већа и још снажнија морална подршка.
Осим ваше помоћи у оквиру Божићног конвоја, ваша организација помаже и школама на Косову и Метохији?
Да, пројекте помоћи школама радимо уназад пет година у сарадњи са Епархијом Рашко-призренском. У 2015/16. школској години, од септембра до септембра, реновирали смо дванаест школа и вртића у вредности од преко 230 000 евра и настављамо са овим акцијама. Школе су изузетно важне за нас јер су то места где деца провoдe највише времена у току године. Мислим да може да звучи много кад кажемо 230 000 евра. И јесте то много, јер то су мале донације од неколико хиљада људи који подржавају те пројекте, али то је мало у односу колико можемо да постигнемо тим новцем: толико кровова, толико грејања, толико тоалета, које смо направили. То је изузетно вредно за свакодневни живот те деце, да могу да иду у топлу школу која не прокишњава, да имају воду кад иду у тоалет, да, што се тиче хигијенских услова, имају нешто што макар личи на 21. век и зато радимо те акције.
Ви годинама сарађујете и са ХО,,Мајком девет Југовића“?
Сваке године реализујемо пољопривредне пројекте попут изградње фарми, млекара. Ове године смо отворили фабрику за пастеризацију воћа и поврћа у Могили и све те пројекте реализујемо уз помоћ ХО ,,Мајке девет Југовића“ и Епархијом Рашко-призренском и заједно лепо функционишемо. Ми имамо поверење у њих, они у нас и сваке године имамо по један велики пољопривредни пројекат који не само да даје храну за народне кухиње него и запошљава људе. У фабрици за пастеризацију воћа и поврћа, нпр. ради дванаесторо људи. То значи дванаест породица, које не живе од социјалне помоћи, него од свога рада и то је пут којим треба да идемо у будуће и наставићемо са сличним акцијама.
Пред нама су Божићни и Новогодишњи празници. Која је Ваша порука Србима на Косову и Метохији?
Желим свим Србима на Косову и Метохији срећну Нову годину, срећан Божић! Надам се да ће предстојећа година бити боља и успешнија, у сваком случају мирнија од претходне и да ћемо се опет видети на Косову и Метохији, надам се пре следећег Божића. У сваком случају, бићемо увек ту, уз вас, уз њих, да им дајемо нашу братску подршку на лицу места, на делима, а не само на речима.
