Изложба о царској породици Романов у Лозници

У уторак 1. августа у пријатном амбијенту галерије библиотеке Вуковог завичаја у Лозници, отворена је изложба фотографија царске породице Романов „У сусрет руском Цару- Романови. Царско служење“.

Организатори изложбе у Лозници су манастир Троноша, госпођа Милица Средовић, а пројекат реализују портал Православие.ру уз подржку Сретењског манастира и студио „Руски Цар“ из Београда.

На отварању се присутнима обратио свештеник Борко Петровић. Након њега директорка Библиотеке, госпођа Мирјана Пејак је отворила изложбу.

Присутни су, поред фотографија, имали могућност да уживају у музичком програму. Госпођа Милица Средовић и професор Милутин Марковић су учествовали у драмском делу програма, а девојчица Јевросима Петровић у пратњи свог другара на гитари, извела је неколико песама на руском језику.

Изложба фотографија „У сусрет Руском Цару. Романови – царско служење“ посвећена је последњем Руском императору Николају II и његовој породици. Пројекат је настао са жељом и циљем да се српској публици приближи лик и дело чланова последње династије. Поред тога, да се пробуди сећање на породицу Романов, ближе упозна са животом и жртвеним служењем породице последњег Руског цара. При томе су се организатори потрудили да фотоматеријал одаберу полазећи од жеље да пре свега прикажу лепоту породице Романов, њихов свакодневни живот и служење за добробит Отаџбине и свог народа.

Управо мученик цар Николај и његова породица уживају посебну љубав код српског народа. Буђење сећања на царске мученике носи посебан значај у долазећој 2017. години, када се навршава 100 година од почетка велике руске трагедије, а 2018.године 100-годишњица мученичке кончине последњег Руског императора и његове породице, који су у Руској и Српској Цркви прибројани лику светитеља.

Када је 23. јула 1914. године Аустроугарска поставила ултиматум Србији, српска влада се исте вечери обратила Русији за помоћ. Свега шест дана након тога, 30.јула Цар Николај II је позитивно одговорио на молбу српске владе. Аустроугарска војска је тада већ напала Србију. Русија, као заштитница Србије, ушла је неспремна у рат против Аустроугарске, којој се прикључила Немачка. То је био почетак великог страдања православних земаља и мученичке кончине царске породице Романов. Поред тога, Русија је током Првог светског рата много помагала Србији.

Изложбу чине црно-беле фотографије из историjских архива и личних албума породице Романов.Изложба је тематски подељена на целине. Једну целину чине портрети чланова царске породице. Међу њима се посебно издвајају парадни портрети. Психолошки портрети доносе сву лепоту словенског лика, а гледаоци такође имају увид у моду и стил облачења са краја 19. и почетка 20. века.

Друга целина су жанр фотографије. У оквиру ове целине извајају се фотографије из личних албума породице Романов. То су спонтане фотографије, неформалне. Забележени су моменти у шетњи, разговору, одмору, дечијим играма. Ове фотографије су реткост јер су их радили лично чланови породице. Познато је да су Романови посебно волели фотографију.

Следеће су фотографије војне тематике. На њима цар благосиља војску пред одлазак у рат, испробава ново оружје, даје војсци наређења, укључује престолонаследника у тајне војевања.

Царица и велике кнегиње су се бавиле хуманитарним радом. Обилазиле рањенике, помагале болесним војницима и делима и речима. Из њихових дневника се зна да су асистирале и приликом најтежих операција. Забележене су док негују војнике.

Посебно је важан и цитат ̶ речи које је изговорио наш Владика Николај Велимировић, 1932.године, о Цару Николају.

Пројекат реализују Сретењски манастир из Москве, портал Православие.ру у сарадњи са студиом „Руски Цар“.

Изложба је од августа 2016. године одржана у више парохија у Београду и његовој околини, у Руском Дому у Београду, спомен кући Краља Петра I, а такође у Народним музејима у Крагујевцу, Требињу, Чачку, Ужицама, Краљеву, Бору, Зајечару, Неготину у Културним центрима у Зрењанину, Пријепољу, Прибоју, Беранама, Гацку, Ораховцу, Великој Хочи, Бањој Луци, Сремским Карловцима, Шиду, Ваљеву, Херцег Новом.