Православный календарьПравославный календарь
«Чаёк с мощами»
Произносил ли старец Николай Гурьянов слова «мощей нет, их сожгли» про останки Царской семьи?
То, что сейчас преподается нам как откровение старца Николая, на самом деле является некими духовными фантазиями рабы Божией Нины, которую никто никогда не видел.
Как Бог через людей мне помогал в самых трудных жизненных обстоятельствах
Алексей Петрович Арцыбушев
Я принял решение: пусть я здесь, в этом ящике, должен умереть, но только чтобы из-за меня никто не сел.
Антрополатрия в эпоху постмодерна, или О «богообщении» прот. Вячеслава Рубского
Прот. Вадим Леонов
Предлагается радикальная смена религиозной парадигмы – перейти от взаимодействия с Богом к взаимодействию с людьми и самим собой.
Ответ прот. Вячеславу Рубскому: достоинства «нового платья короля»
Прот. Вадим Леонов
В нашей дискуссии я обращаюсь к о. Вячеславу как православный священник к православному священнику.
Как бывший ректор Пятидесятнической семинарии принес Православие в Пуэрто Рико
Свящ. Григорий Юстиниано
Я так плакал, что мои очки были полны слез. Это были смесь счастья и святости – того, что я давно искал.
Доктор
Марина Поздеева
Столичный доктор лечил лучше здешних лекарей. Поднимались на ноги те, кто и не надеялся… А денег не брал.
«Фолк-кэмп», или Две недели погружения в фольклор
Арсений Симатов
Чем больше соотечественников станут причастны к нашей традиционной культуре, тем крепче надежда, что русский народ продолжит свое бытие на земле.
«Человеческая душа жива лишь тогда, когда ищет Бога»
Митрополиту Тихону — 65!
«Христианство самодостаточно и не нуждается в каких-то особых формах и начинках»
Мон. Софроний (Вишняк)
Мы не доверяем Церкви – столпу и утверждению истины – и излишне оптимистично смотрим на человеческие возможности познания.
О русском духовенстве накануне революции
Воспоминания свт. Мардария Ускоковича
В первые месяцы русской революции во многих епархиях происходил феномен, на первый взгляд казавшийся удивительным. Священники собирались излить ярость на своих архиереев. Мне не раз пришлось наблюдать подобные сцены, но меня это не удивляло.

Пут Господњи

У навечерје Богојављења

    

У име Оца и Сина и Светог Духа!

Када нека важна, утицајна, позната или просто вољена личност долази у неки град, прво у чему се састоји припрема за сусрет са тим човеком, и како се изражава љубав, поштовање и почаст, је начин на који људи припремају уваженом госту пут, прилаз месту доласка. То се тиче и представника власти, и важних званица: царева, кнезова — сваког човека, коме они који дочекују желе да искажу поштовање. Људи врло марљиво припремају приступ месту где треба да дође утицајни гост.

У наше време, украшавају се путеви, активирају се службе које хитно поправљају све кварови, уклањају јаме. Пре, када се неки владар спремао за пут у страну земљу, читав тим његових слугу ишао је пред њим, како би му припремио пут. И до данас се у људској пракси исто дешава. Када једна глава државе посећује другу, пред сусретом поглавара, долази цела група дипломата који припремају све, договарају се, уклањају препреке и кварове.

Данас нас јеванђелист Марко подсећа на то шта се догађало пре него што се Господ јавио свету, пре него што је изашао на проповед. Јавио се Анђео у пустињи, који му је припремио пут, — Јован Претеча (види: Мр. 1, 2). Данас смо читали и врло важне речи пророка Исаије које се тичу Јована Претече: Припремите пут Господњи, поравните стазе Његове (Мр. 1, 3; види: Ис. 40,3). Пунији цитат наводи јеванђелист Лука. Јован Претеча је био глас вапијућег у пустињи: приправите пут Господњи; поравните стазе његове; Свака долина нека се испуни и свака гора и сваки брег нека се слегну; и што је криво нека буде право и неравнине на путевима нека буду глатке (Лк. 3, 4–5).

Овај призив се односи на сваког од нас. Пут нашег живота треба да се исправи. Греси, оштећења и бразде наше душе, треба да се испуне благодаћу Светог Духа. Горе и узвишења наше гордости треба да се слегну, да се умање пред Господом, а оштећења и празнине које нису испуњене благодаћу и добрим делима, треба њима да се напуне. Као што неравнине на земљи треба да буду глатке, тако и наша душа треба да буде припремљена за сусрет великог Госта, и Спаситеља, и Месије — Цара Славе Господа нашег Исуса Христа.

Без овога је немогуће примити и у пуној мери наследити благодат Царства Небеског, немогуће је пустити у своју душу Овог Божанског Госта. Када позивамо пријатеље, рођаке у свој дом, ми смо попут слугу, о којима смо говорили. Трудимо се да заведемо ред, и дочекамо с љубављу госта. Прво са чиме се сусреће гост, је улаз у наш дом. Чудно би било, ако бисмо узели канту за ђубре бацили је пред ноге овом човеку. То би било понижење, и он не би ни ушао у наш дом.

Тако, припремајући се за сусрет са Господом, сваки пут треба да Му прокчимо пут у наше срце, у нашу душу, да Га не бисмо понизили, већ да Га примимо са покајањем и љубављу.

Покајање и јесте пут исправљања нашег живота, поравњање оних брда, празнина и јаруга. Проповедник тог покајања био је пророк и Претеча Господњи Јован. Крстио је многе људе у покајању на видљиви начин. Људима је тада било лакше да то прихвате, спознају покајање за своје грехе, да би се сусрели са Месијом. Без тога је немогуће.

Тако и ми, без покајања и исправљања, без труда и љубави, не можемо се сусрести са Господом Исусом Христом.

То је оно најважније што нам Црква на овај дан говори. Можемо се напојити воде, освећене у цркви, можемо се чак погрузити рупу у језеру, али то није довољно. То је само слика покајања. Истински сусрет са Христом, када се Он појављује на свет био је на празник Крштења. Уједно и празник Богојављења. Јавио Се Господ свету, и да бисмо Га угледали, треба пре свега, да очистимо своју душу покајањем, да исправимо свој живот добрим делима. Делима љубави, милосрђа. Тако, како је Јован Претеча саветовао простим људима који су га окруживали. Давао је просте савете: не кради, не понижавај, дели оно што имаш, не тражи више од онога што ти треба, не клевећи (види: Лк. 3, 10–14). Просте, а у исто време дубоке и спасоносне речи.

Нека би Господ дао да исправимо душе наше, да припремимо пут за Господа, за сусрет са Њим у ове свете и спасоносне дане за све нас.

Амин.

Jeромонах Игнатиjе (Шестаков)
Са руског Ива Бендеља

18 января 2020 г.

Рейтинг: 8.5 Голосов: 2 Оценка: 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10
Православие.Ru рассчитывает на Вашу помощь!
Комментарии
Anton 21 января 2019, 00:42
Hvala!
ljubinka18 января 2019, 11:52
Благодарим о.Игњатије на дивној беседи !
Здесь вы можете оставить к данной статье свой комментарий, не превышающий 700 символов. Все комментарии будут прочитаны редакцией портала Православие.Ru.
Войдите через FaceBookВКонтактеЯндексMail.RuGoogleили введите свои данные:
Ваше имя:
Ваш email:
Введите число, напечатанное на картинке

Осталось символов: 700

Подпишитесь на рассылку Православие.Ru

Рассылка выходит два раза в неделю:

  • Православный календарь на каждый день.
  • Новые книги издательства «Вольный странник».
  • Анонсы предстоящих мероприятий.

Новинки издательства
«Вольный Странник»

Другие статьи автора Ива Бендеља

Новые материалы

Выбор читателей

×